Barone di Ust, cittá in Transilvania

2009 godine na pesmi evrovizije mnogi su se iznenadili cuvsi predstavnicu Moldavije ,naime prateca grupa je nastupila u narodnoj nosnji i etno ritmu iz koji kao da je dosao iz Srbije i Sumadije .
Da bi bolje razumeli otkud tolika slicnost trebalo bi da se zna kako su nekad srbi nazivali Moldaviju za nase prece to je bila zemlja koju su zvali Bogdanska i Karabogdanska .A narod je bio Basarabi ili Karabogdanci .A taj naziv Besarabi je u slobodnom prevodu znacio Bes-Srbi .Prve informacije o Moldaviji u srpskim tekstovima pominju se u "Žitiju Stefana Lazarevića", koje je 1435. godine napisao Konstantin Filozof. I u drugim srpskim srednjovekovnim spisima Moldavci se pominju kao Basarabi i Karabogdanci, a njihova zemlja kao Basarabina zemlja, Moldavska zemlja, Bogdanska zemlja, Karabogdanska itd.
U srpskim narodnim pesmama kao što je "Dioba Jakšića", pominje se Karabogdanska.
U prvoj polovini 17. veka Ivan Gundulić u "Osmanu" opisuje Hotinsku bitku koja se odigrala na Dnjestru u Basarabiji 1621. godine, između Poljaka i Turaka i tu govori i o Bogdancima i o njihovoj zemlji Bogdaniji.

Interesantno je da je Moldova kao poseban region nastao tek u 14.veku.....kad su austro-ugari želeli Vojnu krajinu da ih štiti od Tatara..Naziv je ova oblast dobila po reci Moldovi koja teče kroz Bukovinu

Prvim se vojvodom (srpska titula) naziva Dragoš iz Maramureša..bas onog dela današnje Rumunije gde i dalje žive Sarbi... igraju sarbska kola .....Doselio se u godini srpskog Boja na Kosovu i vladao u Bukovini,,verovatno je on napravio vojnu krajinu.
U dubrovačkoj hronici iz 1601. Dragoš ije “barone di Ust, cittá in Transilvania” (“Baron of Hust, a town in Transylvania”)
.a pravi osnivač je Bogdan iz Maramureša, doseljenik sa Balkana, iako je treći-četvrti vojvoda po redu

Vikipedija citira da je iz oblasti Vranja i da je doveo toliko ljudi da su se devet meseci preseljavali..

Treba dodati i to da se mosti najvece srpske svetiteljke sV Petke nalaze danas u glavnom gradu moldavije Jasiju.

"Нова Србија"

Област је добила име по Србима који су се населили 1752. године у Русију из Аустријског царства (углавном са територија данашње Војводине). Руске власти су дале српским насељеницима земљу и дали јој име Нова Србија. У новој домовини су Срби основали многа села са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала старе називе, али становници су данас порусизовани Срби.

Српски досељеници нису подизали сопствене школе, али су дизали цркве. било их је тридесетак, а налазиле су се под јурисдикцијом Кијевске митрополије Руске православне цркве. Касније су биле прикључене Перејенославеноборипољско ј епархији. У Новој Сербији је био подигнут и српски манастир. За архимандрита је био одређен калуђер Софроније, који је избегао из Србије

Примери назива села у Новој Србији, која се јављају и у Панонској низији (у Војводини и другим регионима) су:

* Сомбор (Дикивка), по Сомбору у Војводини
* Сентомаш, по Сентомашу, данашњем Србобрану у Војводини
* Сланкамен, по Сланкамену у Војводини
* Вршац (Нестеривка), по Вршцу у Војводини
* Суботица (Мала Аџамка), по Суботици у Војводини
* Мошорин (Некрасивка), по Мошорину у Војводини
* Сента (Могилово), по Сенти у Војводини
* Кањижа (Три Барјаки), по Кањижи у Војводини
* Мартонош (Јермина Балка), по Мартоношу у Војводини
* Панчево (Ољховатка), по Панчеву у Војводини
* Надлак, по Надлаку у Румунији
* Турија, по Турији у Војводини
* Владимировац, по Владимировцу у Војводини
* Вуковар, по Вуковару у Славонији
* Фелдвар, по Велдвару или Фелдварцу, данашњем Бачком Градишту у Војводини
* Чонград (Andrusivka), по Чонграду у Мађарској
* Земун (Плахтијивка), по Земуну, данас делу Београда, Централна Србија
* Вараждин (Протопопивка), по Вараждину у Славонији
* Ковин, по Ковину у Војводини
* Вилагош (Деријивка), по Вилагошу, данашњој Ширији у Румунији
* Бечеј (Усикивка), по Бечеју у Војводини

ТРЕБА ЗНАТИ!!!

Први сателитски пренос видео сигнала 1963. између Европе и Северне Америке садржао је слику Белог анђела из Милешеве међу првим кадровима који су представљали поздрав Европљана према Американцима. Нешто касније, исти сигнал је био послат у свемир према могућим ванземаљским облицима живота. Бели анђео је одабран и за ову прилику јер је постао широм света препознат као симбол свеколиког мира.
Бели анђео је део композиције Мироносице на Христовом гробу из цркве Вазнесења Христовог манастира Милешеве и спада у најпознатије фреске Србије али се убраја и у велике домете европског сликарства. Сматра се једним од најлепших радова српске и европске уметности средњег века.

Srbin kompozitor hrvatske himne...

Srbin kompozitor hrvatske himne...
Јосиф Руњанин је рођен у Винковцима, у тадашњој Хабзбуршкој монархији али је пореклом из Лознице . Породица се одатле прво преселила у Бијељину, затим у Славонију а на крају у Срем.
Јосиф Руњанин је познат по својим делима Радо Србин иде у војнике и Лијепа наша домовино, која је данас химна Републике Хрватске.
Као кадет у Глини, нашавши се у друштву илирских родољуба, компоновао је 1846 мелодију на текст Антона Михановића, коју је први хармовизовао В. Лихтенегер (Sbirka različitih četveropjevah mužkoga sbora II Zagreb 1862.) Према изјави Руњаниновог братића Николе Руњанина мелодија је „исхитрена“ према мелодији једне италијанске песме, Кухач је касније нашао да је то врло слободна прерада дуета из трећег чина Доницетијеве опере Лучија од Ламермура.
Приликом изложбе Хрватско-славонског господарског друштва 1891. у Загребу певана је као „хрватска химна“, под насловом Лијепа наша домовина.

SRBIJA- BAŠTA BALKANA

Godina 1908.
SRBIJA- BAŠTA BALKANA
Tako izveštava svoje čitaoce o Srbima u Srbiji i Crnoj Gori autor duge ilustrovane studije Feliks J. Koh na engleskom jeziku u "The National geographic magazine", meseca novembra,Vol. XIX, No. 11
Srbija je, priblizno, velicine Vermonta i Novog Hempsira zajedno ( približno 54.000 km2,), dok je Crna Gora velicine tri Roud Ajlenda (priblizno 13.000 km2)...
OBE ZEMLJE SU NASELJENE SRBIMA, .... U periodu od XII do XIV vijeka kraljevstvo Srba je zauzimalo i Bosnu, Albaniju, Makedoniju, Tesaliju, dio Bugarske i sve grcke otoke osim Atike i Peloponeza. Kad su Turci osvojili zemlju, grupa Srba se povukla u planine sada poznate kao Crna gora...
Srbija ima populaciju od oko 2.600.000, a Crna Gora oko 250.000 stanovnika.
Srbija je poljoprivredni El Dorado...sreo sam najmanje sest zemljoradnika u Kragujevcu kojima je godisnji prihod izmedju 300 i 500 funti. Svake sezone ima dva prinosa sijena, psenice i jecma, dok kukuruz, zob, konoplje i duvan rastu kao korov! Samo uzgajanjem svinja mogu da se zarade milioni, dok bi uzgajanje konja i stoke na veliko bilo isto toliko unosno...Poljoprivrednici u Srbiji su pristojno obučeni, kao engleski farmeri.»

Ispod slike na kojoj su prikazani stariji seljak i seljanka kako se vraćaju sa pijace, stoji poziv tadašnje redakcije čitaocima "Dođite na odmor u Srbiju".
Srbija je prikladno nazvana, tj.prekrstena u "Raj za siromahe", iako tokom naseg puta sa kraja na kraj te zemlje nismo sreli ni jednog jedinog prosjaka, dok je poljoprivrednih radnika bilo skoro isto kao i malih farmera u Engleskoj. Ali Srbi imaju ljepsi naziv za njihovu rodnu zemlju "Basta Balkana", koja je, nesumnjivo, najslikovitija i najplodnija od svih balkanskih zemalja.

Dalje, kako sa ravnih, mocvarnih obala Dunava zalazite u unutrasnjost zemlje, obradive povrsine postaju bogatije a krajoliko sve ljepsi, iako Srbija nije, kao Bosna, zemlja konfora i bezbjednosti. Ovde morate da se borite sa neravnim, ponekad i opasnim terenima, daleko od zeljeznickih sina, dok neki od seoskih puteva nocu nisu potpuno sigurni.
Govoreći u nastavku o junaštvu Srba kroz istoriju, autor putopisa poziva se na jedinstven spomenik u Nišu – Ćele-kulu, sazidanu od lobanja srpskih ratnika predvođenih Stevanom Sinđelićem, koji su po citatu samog autora poginuli braneći svoju zemlju.

Godine 1915. jedan članak se naročito bavi opisivanjem karakternih i nacionalnih osobina ljudi u Bosni i Srbiji. Beograd je za “Nacionalnu geografiju” u prvim godinama doživeo takav uspon da je zaslužio epitet “manjeg, ali urednijeg izdanja Budimpešte”, dok ga neki turisti čak nazivaju “mali Pariz”.
Za žene po gradovima se kaže da su odane svom domu i rade sve kućne poslove za svoju porodicu: “Ali Srpkinje nikada to neće raditi u tuđim kućama, niti ih možete naći da rade u prodavnicama kao pomoćnice. Ženu koju jedne večeri na balu sretnete u otmenoj pariskoj haljini, sutradan ćete moći videti u obavljanju najtežih kućnih poslova. Srpske žene preziru da budu beskorisne. Kada nije zaokupljena domaćinskim poslovima, ona pomaže u polju ili ide na pijacu. U njihovoj zajednici jednu ženu biraju za predsednika ženske strane kuće.
Svi ostali ženski članovi zajednice moraju doći kod nje na raspodelu posla.”
Vise na :

Да се злочин не заборави!

ПОДРШКА ПРИЈАТЕЉУ!