Сава Јањић борац за независно Косово

Ради се наиме о разговору који се десио марта 2006. године у манастиру Високи Дечани, између оца Саве Јањића и Бљерима Шаље, тадашњег шефа преговарачког тима косовских Шиптара када се у Бечу разговарало под посредништвом Ахтисарија о статусу Косова. Дакле, у времену када наша држава и Црква у Бечу покушавају да се изборе не само са шиптарским сепаратизмом, него и са Ахтисаријем који их отворено подржава, Јањић се тајно у Дечанима састаје са самим шефом шиптарског преговарачког тима (заступајући чије интересе?). Разговору присуствује и председник шиптарске општине Дечани, кога Јањић хвали. Читав разговор је у срдачном и пријатељском тону, препуно похвала новоизабраном ”премијеру” Агиму Чекуу. Сава се хвали како епископи у Београду ситуацију на Косову не разумеју, али су зато он и Теодосије ту да им све по лепо ”објасне” и ”појасне”.

Но и без велике анализе, верујем да ћеслушаоцима бити све и више него јасно шта се крије, не од јуче, него већ годинама, иза хајке против владике Артемија. А како пише у Откровењу Јовановом: ”Неправедник нека и даље чини неправду, нечисти нека се и даље каља, а праведник нека и даље чини праведност, и свети нека се и даље освећује. Види, долазим убрзо, и плата моја иде са мном, да узвратим сваком онако какво је његово дело.”

Драган
Tранскрипт разговора: Бљерим Шаља Протос. Сава Јањић

о. Сава: Извол’те, овде ћемо.

Бљерим: Хвала.

о. Сава: Јел Вам топло ? Имамо парно грејање.

Бљерим: Ха, баш добро, баш добро.

о. Сава: Можете ту на неку фотељу, немамо ми … онако … закачке.

Бљерим: Нема проблема.

о. Сава: Председниче, како

Х: Добро, добро. Како сте Ви ?

о. Сава: Па ево … тако … Владика Теодосије у Београду, нешто треба да иде за Америку сад …

Бљерим: Аха

о. Сава: Тако… Шта има ново код Вас, како је ?

Бљерим: Па Богами радимо, значи, знате већ, сад’је већ, почели смо те разговоре, били смо први пут у Бечу, сад’се надамо да смо следеће недеље опет у … (о. Сава: ‘оће бити то 17.?) Да, биће 17. сигурно, и прво као прво, мени је врло драго да се налазимо овде заједно са Вама, знате, да Ви имате велико поштовање не само од мене, од градоначелника, него од свих људи добре воље на Косову (о. Сава: хвала) и од западних дипломата, и да и ми … моја жеља је била да се први пут видимо и да се све чешће виђамо, ја сам један од тих људи који су у … у … у том процесу један од кључних стручњака, нисам политичар, тако да ћу увек бити искрен са Вама као што ћете Ви сигурно бити сви са нама.

о. Сава: Хвала Богу, да, да, можемо да причамо отворено ( Бљерим: Апсолутно, мислим) и боље без новинара , без јавности, јер то је овај …

Бљерим, узвикује: не, не, не ! Није била моја идеја, ипак, за нас је важно да завршимо посао, а не да имамо неке медије или новинаре, шта ја знам, за мене, (о. Сава: рано је сад за то још и то је …) није ми важна помпа, имам такву улогу, мој задатак је да завршим ствари, а не … да … пошто нисам политичар, нисам, значи немам никакав интерес да пропагирам моја…, за мене је да завршимо посао, а ови остали, наравно, који имају…

о. Сава: Мада је било добро, када је Ветон био задњи пут, он је дао врло лепе изјаве и тако, међутим одмах то изазива, шта сад ми овде нешто овде у Дечанима …

Бљерим: Сигурно, сигурно, ми знамо врло добро, значи, ипак имате врло комплексну улогу и компликовану ситуацију, (о. Сава: Јесте, ми смо ту баш … ) треба бити врло искрен, знамо да, и за нас је важно да одржавамо ове контакте, ја ћу Вам дати бројеве и све и ви ћете мени дати бројеве, бићу Вам на располагању 24 сата, о било чему о било каквом проблему, биће моје задовољство да радим са Вама, значи сада имамо тај део око … око, заштите цркве и црквених добара, и тих културних добара, и желим да кажем да порука коју добијамо и порука коју шаљемо на западу је да знамо да је опстанак Српске Православне Цркве, заправо јачање Српске Православне Цркве на Косову, кључна ствар за опстанак српске националне заједнице на Косову, ми смо то им рекли, пошто нажалост, због многих разлога, нећу да уђем у те разлоге, српска заједница нема други ослонац сем Српске Православне Цркве за сада … на Косову

о. Сава: Па нема практично, ми смо једина да кажем легална (Бљерим: Институција.), званична институција, (Бљерим: Ове остале …. ) ове паралелне и то, то је друго …

Бљерим: Ове остале нису ни јаке ни стабилне ни дугорочне. Ми знамо да ви имате кључну улогу. Нама је господин Визнер врло јасно рекао, да је стуб српске националне заједнице – Српска Православна Црква, ако Српска Православна Црква опстане на Косову опстаће и српска заједница. Ми то знамо. Ја сам одма’ реко, значи, да ћемо ми бити спремни врло брзо, чак и ако буде воље, жеље обостране, да позовемо и патријарха Павла у званичну посету било где, заправо, да ми дођемо, ил’ у Дечане, ил’ у Грачаници, било где, где Њему, Њему, Њеној Светости то одговара, значи не да он дође у Приштину, скупштину, Владу, него ми да дођемо било где, да, ако, ако наравно његово здравље то допусти, то, значи то је прва ствар, друга ствар је да, ипак, Ви требате нашу велику помоћ али и ми требамо Вашу малу помоћ, Ваша помоћ је много мања, знамо због многих ствари, али ми ћемо покушати све што је у нашој могућности, имамо сада могућности, мислим ствара се нова атмосфера, бићу врло искрен, ова нова влада ће бити много јача, (о. Сава: Па ја мислим да ће у сваком случају имати више ауторитета, и снаге…) више ауторитета, и нови председник, ипак, Ругова је наравно био велика личност, апсолутно, он је био спреман и за храбре кораке али ипак као карактер, знате, он није излазио нигде, заправо, (о.Сава: Он је био, мало је аутистичан) мало аутистичан, заправо, сада имамо ситуацију, да господин Сејдиу ће сигурно бити спреман врло брзо, да дође у Дечанима, Грачаници, да се створи тај утисак, ми смо спремни да разговарамо врло искрено, ми желимо стварно, да … да Ви јачате, да јача српска национална заједница, када смо били у Бечу, Слободна Самарџић, са ким се на сву срећу знам одавно, били смо у Америци ‘97 године, изнео је три главна циља, званичног Београда и српске националне заједнице на Косову, то је опстанак Срба, јачање безбедности и повратак избеглица, ја сам им рекао, Слободане, ми се слажемо са ова сва три циља, ми одма’ мож’ да потпишемо то.

о.Сава: А где је заштита културне баштине ?

Бљерим: Добро, то је значи, апсолутно, значи, између осталог …

о. Сава: Они … они … они мало то запостављају. (Бљерим: Запоствљају, да … ) Ја се баш не слажем, чак ни у оној њиховој фамозној резолуцији коју су … , ја сам лично баш звао, био сам, овај, питао и молио да се помене црква и тако даље (Бљерим: Апсолутно, апсолутно), међутим, не знам шта је, ми имамо неких неразумевања на том плану, с њихове стране, али то је …

Бљерим: Али у принципу, кажем, нема циља са којим се ми не слажемо, значи, али, ја сам одмах рекао, добро, децентрализација је врло добро, могуће кључан део тога, Цркве и културних добара, али то се може постићи и присуством српских политичара у централној власти, имаће свој глас, то значи имаће могућности …

о. Сава: Па сигурно, то је то питање учешћа у институцијама које је важно, ево баш недавно сам био са Оливером, ми лично овде сматрамо да је важно да Срби учествују у институцијама, због тога на неки начин, је важно да се тај наш глас чује (Бљерим: Чује … ) али исто тако да и конкретно траже могућности да на неки начин, тај глас се не само да се чује него да се и нешто конкретно и да донесе. Ево, мало да се послужимо, тако, мало ракијица наша, домаћа, … изволите (Бљерим: Хвала Вам пуно) … тако, ми се нисмо видели, чини ми се негде од деведесет и … (Бљерим: Могуће ‘99, 2000., смо се виђали у оном фамозном Прелазном већу)… чини ми се да ли једсном сте долазили у Грачаницу, чини ми се да је било …

Бљерим: Да, да, био сам у Грачаници једном али, па ја се, од тада сам се више концентрисао новинарством, значи, имали смо врло добру сарадњу са Вама, треба да Вам се захвалим, увек кад су моји н овинари звали, Ви сте давали изјаве, сигурно знате да су оне увек пренешене објективно, и знате да је …

о. Сава: Ко сада води …

Бљерим: Хамзај води, Хамзај из Глођана, из Дечана, он је увек водио заправо, ја сам био некакав менаџер, покушавао сам нешто да … иако је … Бога ми није неко добро време за новинарство, ишак, мало се чита,

о. Сава: Али има огромну улогу, страшну, мислим, и уопште новине имају страшни велики утицај на људе,

Бљерим: Па сигурно, ми ћемо правити позитивну кампању, сигурно, значи,

о. Сава: То је много важно …

Бљерим: … важно, и за нас и за Вас, ипак има пуно, шта ја знам, ствари које нису тачне које нису објективне, тако да ћемо ми, ја ћу увек бити искрен са Вама, да Вам кажем, нисам ушо у овај процес због мојих политичких амбиција, за нас је важно да се то реши и мислим да, искрено речено, постоји, у тој нашој делегацији за статус, искрено интересовање за све ово што се дешава, значи, око Цркве, око свега, ми знамо да је то ипак кључ … кључ, јер ви сте овде и резултати се мере стварима, које можемо да правимо сада са Вама, избеглице су наравно врло велики проблем, и они треба да се врате, али то је ипак дугорочни …

о.Сава: Важно је да се ови приоритетно ови који су овде, (Бљерим: Који су овде … ) да они не оду и тако даље, па јесте,ја се слажем, заиста, јер на неки начин, видите, мислим, сигурно, независност Косова сигурно је циљ Албанаца, и то је сасвим јасно, ја да сам албанац исто бих тако желео, овај, међутим независност сама по себи не значи ништа (Бљерим: Апсолутно … ), уколико то друштво није одрживо политички, еконосмки, уколико није у стању да се укључи у европске токове, јер, мислим сада имати само независну државу а бити ван Европе, то је опет нека врста и економске зависности, политичке зависности, а опет да би се то све десило, да би се ишло ка Европи, мора да се, заиста нормализује, да кажем, тај однос са српском заједницом, да се превазиђу те несреће рата, и из Београда исто тако, да на неки начин, тако да за мене лично гледано, мислим, многи кажу статус, статус, мислим, статус јесте важан, али за мене је, то уопште није суштинско, мени је важније каквог ће квалитета бити то друштво, како ће се живети у том друштву, јер ево сада смо ми званично у Србији – Црној Гори, мислим, ништа ми од тога немамо овде, и друго на неки начин, исто сутрадан, не знам ни ја, да је званично ово Србија, на неки начин, ми и даље живимо у овој средини у којој живимо, са људима са којима живимо, и према томе морамо да решавамо проблеме који постоје, и сама та чињеница што ће бити ово званично једна застава и једна химна не мења ништа, тако да је у суштини, ми смо због тога заинтересовани, покушавамо у Београду да покажемо, тамо, и Владикама и политичким представницима, да једноставно мора да се успостави дијалог са албанском заједницом, и да је … то је … међутим видите сад, ми смо у врло деликатној ситуацији ми имамо у држави, е сад, државни и политички тим, они Косово гледају са даљине од 500, 600 км, мислим већина њих нису уопште били овде већ годинама, они не разумеју много проблеме народа овде, и тако даље, они то више гледају са неког формално-политичког, међународно-правног статуса, и тако даље, исто тако многи епископи нису никад били овде, мислим нису били одавно, или дођу само у кратку посету, дакле ми овде знамо каква је ситуација, међутим и у цркви има различитих ставова, ја сам раније радио у Грачаници са Владиком Артемијем, и он је имао тад врло један конструктиван став, мислим, и међународна заједница је то ценила, и имао је врло висок пријем свуда где год је ишао, међутим он је сада страшно радикализовао своје ставове, он је и даље Епархијски Архијереј, међутим, Владика Теодосије који је Његов практично, викар, односно, како бих рекао, заменик у Епархији, он је подигнут посебно у значају, директно, тако што је, изабран за потпредседника тог косовског одбора, и именован за контакт са странцима, и са’ће он бити члан те делегације, званичне, која иде у Америку, која неће да прича, не знам ни ја, о окупацији, о белој Ал Каиди, и тако даље, мислим, хоћемо да причамо о озбиљним стварима (Бљерим: О озбиљним стварима, врло добро), тако да пре свега мислим и надам се да ће се разговарати, и циљ делегације није да иде тамо и да говори , не знам ни ја, о статусу , него да говори о томе, на неки начин да смо отворени за дијалог, спремамо и ту верску конференцију ако Бог да, сада ћемо видети ако Бог да, крајем марта, у априлу , мају, углавном, биће позвани свакако политички представници албански одавде, и желимо са Исламском и Римокатоличком заједницом да упутимо сигнал, да овде живимо, да морамо заједно да опстанемо, и да градимо једно друштво без обзира на статус, међутим тај наш став, он је, разумљив и схватљив Вама, и Србима који живе овде у овим ситуацијама, међутим неки посебно горе у Београду, сматрају да ми тиме прејудицирамо статус, да ми тиме тиме трчимо унапред, да ми не смемо то да радимо, и тако даље, тако да смо, у страшном, не бих рекао да је то притисак, ипак није то више оно време, наравно ни у Милошевићо време нису могли такав директан притисак да врше, је али је једна непријатна ситуација, ја знам колику су само они прашину били дигли, они су на седници посебно помињали што је Ветон долазио у манастир Дечане, па шта што је долазио у манастир Високи Дечани, па што … па ја бих рекао … па ја бих прво њима рекао па што ниједан члан преговарачког тима Србије није дошао (Бљерим: Није дош’о, није дош’о ….), него је дошао Ветон Сурои, дошао је Илбер Хиса, дошли сте сада Ви, (Бљерим: Или да дођемо заједно … )више је чланова косовског преговарачког тима (Бљерим: Преговарачког тима) било у Дечанима, од почетка него српског, ми и њих зовемо, дођите и ви да видите и тако, тако да, мало је наша ситуација деликатна, и ми, не можемо с’једне стране опет због ове спефичне ситуације, у црквеним односима, јер Владика Артемије је и даље Епархијски Архијереј, ми не можемо, да кажем без сарадње и подршке Синода било шта да радимо, опет њима све морамо да објашњавамо, и … тако сад је био тај састанак са Елианехом, они су били , имали смо прво у Атини, па они су имали састанак са косовском делегацијом, па сада смо имали опет у Београду, па сада су они ишли у, овај, Беч, и они отприлике сада на основу оног што су чули од једне и од друге стране, са’ће они да направе овако нови предлог, видећемо, овако, мало по … мислим у суштини идеја је општа да треба заштити, сад’ разлика колико ја видим јесте више у броју манастира који би добили неки посебан статус, и то … и … , тако, ал’ сада то су, и наравно, да се види на неки начин и уопште, заштита целе културне баштине, на који начин да се то усклади са принципом, са системом деценрализације, јер по моделу неком деценрализације, у српским општинама требало би да постоји надлежност и за одређену културну баштину, е сад, то се не односи конкретно на наш манастир и Патријаршију који би више имали неки … више би били засновани на том посебном статусу …

Бљерим: Посебном статусу … могуће за Грачаницу … Грачаница би била посебна општина …

о. Сава: То ћемо да видимо, то је сада један процес који ће да иде, у сваком случају, ми смо спремни …овако сад, на жалост још није време, да ми отворено уђемо у разговор са косовском делегацијом у јавни разговор, због тога што је на неки начин питање није отворено још ни међу преговарачким странама …

Бљерим: Па највероватније биће то друга тема, тако су они нама рекли …

о.Сава: Дозволити само да Вас поздравим овако … и пожеким здравље …

Бљерим: Највероватније ће почетком априла бити одржана прва рунда, али стварно, не само ја, већина нас, схваћамо деликатност ситуације, ми ћемо увек бити искрени према Вама, јер то је стварна искрена жеља, значи то није политика, знамо, да ту имамо највеће шансе да заједнички решавамо проблеме око цркве, око заштите културних добара да ипак, заједнички интерес, и ту се апсолутно не прејудицира статус, не видим да …, јер било шта да се деси на крају, ипак Српска Правосалвна Црква има своју врло важну улогу, што се тиче српске заједнице и што се тиче те културне баштине, (о. Сава: Па ми се боримо колико можемо Бљериме да сачувамо… ) е сада, тај проблем држава, шта ја знам, ја нећу да улазим у то, али, углавном, код нас ћете увек куцати на отворена врата, кажем, увек ћете моћи звати ил’мене ил’ Ветона или било кога од нас … (о.Сава: Врло је битно да одржавамо те контакте и да на неки начин незванично одржавамо тај контакт, док не дође време за … конкретно, званичне, јавне …да кажем састанке ) оно што сам рекао, ми можемо и један пут да дођемо заједно, један из наше делегације, један из српске делегације, један из Ахтисаријевог тима, да посетимо заједно и Грачаницу и Дечане, да видимо, да разговарамо, као прво, као друго, оно што сам рекао и раније, ова влада ће бити комплетно другачија, ја могу да Вам обећам још данас, биће сасвим другачија (о.Сава: Сад мало је дискусија, видим у новинама, хоће ли се мењат’ министри јер видим Ветон мисли да ако се не мењају министри неће бити … ) то су наше ствари, наши пробљеми, корупција, скандали, то је свугде проблем, и у Београду, и у Приштини, и у Загребу, и у Минхену, и шта ја знам, (о.Сава: Председник владе је суштинска личност …) за вас и за нас је важно да ће, премијер владе и његови најближи сарадници, бити апсолутно спремни да иду много брже, много, много брже, у решавању проблема српске заједнице, и цркве, него што је претходна влада, не желим наравно да кажем да претходна влада није имала разтумевања, није покушавала нешто да направи, али овде је проблем до потенцијала, да ли имаш или немаш потенцијале да решаваш проблеме, мислим да претходна влада није имала …

о.Сава: то је питање ауторитета и утицаја неког, мада је господин Косуми увек према нама био, ја сам се пар пута с њим срео, врло је био овако коректан и љубазан, и тако, мало ће то сад само, видим у Београду се дигла фрка око тога …

Бљерим: Знам, ви сте паметни па знате врло добро, да баш људи који имају такву биографију, имају могућност да буду много храбрији и много јаснији, него ови остали који су били бивши политичари, шта ја знам, а на другој страни, око нашег новог премијера ипак, нема проблема што се тиче његовог понашања на Косову, проблеми су за Хрватску, шта ја знам, шта се дешавало ‘93, ‘94 године, ипак сада ми нећемо, нити, оно што је господин Тадић рек’о ми не можемо, нити требамо да утичемо, ко ће изабрати премијера у Србији, ко ће изабрати премијера на Косову, мислим да је то, та фаза надам се да је, још мислим, не могу да …

о.Сава: Неко у Београду у шали рече, каже, ово је добар, каже, знак, каже, ако је, имамо новог премијера на Косову, прва дама Косова је српкиња, и заиста како сам сазнао, овај, госпођа Чеку је … Драгица је пореклом, ваљда из мешовитог брака, али ‘оћу да кажем, то је овако добар пример, да на неки начин (смех) (Бљерим: Апсолутно, не …, мислим, ја, не)

Х: То је добар знак

Бљерим: Ја знам њега врло добро …

Х: Многи у Београду не знају да је његова жена српкиња …

о.Сава: Па чуло се … то само може бити политички плус, може сутрадан да каже ето моја жена је, овај, српкиња, и према томе, пореклом, и тако да је … то је … мислим, наравно то је најмање битно шта је ко пореклом …

Х: И не само жена, него и његова мајка је муслиманка, из …, чини ми се да је из Босне

о.Сава: Аха … и он је дакле, отац Албанац, мајка Муслиманка , мислим, то је све, може бити плус, па ја сам …, моја мајка је Хрватица а тата Србин, ја сам српски православни …

Бљерим: Ми сигурно више ћемо се бавити , прошлост нас је раздвојила, било је пуно тога лошег у прошлости, и на пример, … хм … нећу више улазити …

о.Сава: Ма не, па видите Бљериме, Ваш народ то не може да заборави, важно је само да се на неки начин, од највиших политичких кругова говори,само народу говори, та несрећа и тај бол, не могу решити тиме што ће наносити бол другима, морала би да постоји, мислим, постоји у традицији, кануна, могућност праштања, опроштаја за нешто, ето ја се надам да че доћи време, да неко из Београда, званичник, предтавник Владе, ипак је то влада радила, дакле, наравно није то била ова влада, то је сада, али неки представник владе мора да каже неко извињење, без обзира шта се после рата на Косву дешавало, то је сада питање ваше стране како ће те Ви томе приступити, али једноставно морало би да то се уради, и не знам ни ја, и да се каже и да се крене, некако, јер ми не можемо, ми никада у животу нећемо ући у Европу уколико се затворимо међусобно, то је врло важно, и надам се да ће то једнога дана доћи, ми смо са наше стране, и ја сам то хтео да кажем летос, и увек чу да кажем с моје стране, ја сам то видео, мене нико не може убедити да то није тачно, ја сам видео, знам помагали смо тим људима, знам кроз шта су прошли,то је ужас један био, то је фашизам један био, грозота једна, наравно и оно што се после рата дешавало је лоше и страшно и болно, мислим да црква није заслужила све то, али видете шта се створило, створила се нека асоцијација, нека веза, да је црква предтавља практично тај режим, мислим стварно када погледамо Милошевић није побожан човек, мислим, он је тражио неку идеологију којом би, којом би хомогенизовао народ, и он је себе прогласио за неког, не знам ни ја, великог Србина, мислим, он је у суштини и његова жена су очекивали поновни процват комунизма у Русији и Кини, мислим, то су неке сулуде идеје њихове, ал’ нажалост одређен број људи у Српској Православној Цркви је погрешно њега протумачио, као човек који ће нешто да помогне српском народу, он је донео велику несрећу свима, али и српском народу, он је дао цркви одређене привилегије, мислим, тоје чињеница, ми пре рата нисмо могли да градимо редовно цркве нове, врло мали број цркава је подигнут од завршетка другог светског рата, зато је од једном почело да се граде цркве, то се олако протумачило, зато се мени не свиђа када се каже то ду политичке цркве, Владика Артемије је ту био, знам Владику заиста, он је цркве градио зато што оне нису постојале, нису се раније градиле, било је због те комунистичке забране , и друго што је изградња цркве начин да се утврди вера међу људима, дакле из никаквих полиитчких разлога, нити је то Милошевић зидао, међутим стекао се тако неки утисак, мало се сад исполитизовало око цркве Христа Спаса у Приштини јер она је почела и пре Владике Артемије да се гради можда није требало на тој локацији, можда је требало другачије видети, ја не знам, сад нисам у тој прилици да расуђујем, али очито је да се међу Албанцима створио утисак да су то некакве политичке цркве, и онда се кренулу у рушење, не само тих цркава, него и старих (Бљерим: Старих …) , мислим, Косово је познато по томе, управо тај плурализам и весрки и политички, и етнички, је једно богатство, али овај, али ето видите, и то сада треба, мислим да је то један од главних политичких циљева, који би могла нова влада посебно, на неки начин да разбије ту везу да су цркве, нешто што је непријатељско (Бљерим: Не, не … апсолутно …) једноставно да људи схвате, да би нешто припадало Косову не мора бити Албанско, не мора бити Албанско, ово је црква овде православна на Косову, не можемо је пренети нигде, јесте припада званично Српској Православној Цркви, ал’то не значи да она не припада Косову.

Бљерим: Оно што је нама Роан, господин Роан, нама рекао, да католичке цркве у Пећу припадају Ватикану и Аустрији.

о.Сава: Ми имамо проблем у Београду, и ја се страшно љутим, и то је нажалост много лоше, када они говоре, где су цркве да су ту границе државе, то је оно, где су српски гробови ту су српски … ти радикали, нит’ долазе овамо, нит нам икада помажу, само причају глупости, то су такви једни људи да…да … једноставно не знамо шта да радимо, због тога (Бљерим: Да, да … апсолутно) Владика Теодосије је врло умерен, врло разуман …

Бљерим: Да чуо сам изузетно, изузетно добре приче, лепе приче, о њему, наравно, као и о Вама, кажем, ми треба увек да рачунамо, да сте Ви у деликатнијој позицији него ми, тако да увек, шта вам треба само извол’те, позовите мене позовите Ветона, од сада ћете сигурно имати директне везе и са премијером …

о.Сава: Морамо ту бити врло опрезни, Ви знате осетљивост ситуације, ја лично немам никакве предасуде према њему, али проблем је што је у Београду огромна тензија дигнута …

Бљерим: Моја је идеја да он именује једнога човека, не сам, који ће да ,има и других врло важних послова , који ће бити 24 часа у вези са Српском Православном Црквом, о било ком проблему, о води, о струји, не само о овим, на сву срећу надамо се да више никада нећете имати проблема који имају политичку конотацију, али ту је и градоначелник који је врло добар човек, тако сам чуо …

о. Сава: Не, што се тиче, не треба хвалити другог у његовом присуству, али заиста има наш глас, ми нисмо гласали али има наш глас,

Бљерим: Тако да ће сигурно бити један човек у влади који ће бити 24 часа са вама, у почетку знам да је деликатно да га примите, или да он уђе негде

(о. Сава: Мало само у Београду да се разбије та, јер они су дигли… ; Х: Да прође неко време …) Али ја мислим да ће се стећи прилике да председник Косова дође, он нема такве проблеме као Чеку, са било киме, заправо Чеку нема проблеме, само кажем … предрасуде о њему, тако да ћемо бити много, много, јачи од сада па надаље, мислим, знамо врло добро шта је наш пос’о, знамо да имамо изузетну подршку, апсолутне већине албанског становништва, апсолутне већине, нарочито након мартовских догађаја 2004 године, то је била на жалост трагедија, највише трагедија за Србе, али и за Албанце, за све нас, и ја се надам да је то био неки климакс, и да ћемо, сви смо били корак близу понора, мислим, и након те године, и свих тих трагичних догађаја, ја сам убеђен, да више неће бити таквих догађаја, мислим да људи, тај нормалан Албанац, Србин, сви, да треба другачије да се мисли о нашој заједничкој будућности, и ми смо спремни све да направимо, да нити један Србин, не оде са Косова након статуса, мислим, чујем приче нажалост, не само приче, него и неке официјелне анализе, те УНХЦР-а, те неке планове који ус стварно, знам како УНХЦР ради, знате и Ви, то нажалост није озбиљна организација, ни када се радило о Албанским избеглицама током рата, ни када се радило о српким избеглицама након рата (о.Сава: Они увек узму најгори сценарио), узму најгори сценарио, то се чује од уста до уста, па онда дође да је то решена ствар, да ће се Срби масовно селити …

2006. година

Анализа разговора између Саве Јањића иБљерима Шаље
САВА ЈАЊИЋ - БЉЕРИМ ШАЉА



Врло је занимљиво погледати разговор који је Сава Јањић почетком 2006. године у манастиру Дечани водио са Бљеримом Шаљом, тадашњим шефом шиптарског преговарачког тима на Преговорима који су вођени у Бечу под председништвом Мартија Ахтисарија.

Видно је да је С. Јањић имао врло интензивне контакте и разговоре са шиптарским званичницима, било да су неки од њих долазили у манастир Високи Дечани, било да су се сусрети обављали на другом месту. Тако су у манастир Дечани осим Бљерима Шаље долазили и Ветон Сурои, Илбер Хиса, министар културе Астрит Хараћија, председник општине Дечани, а састанци су обављани и са тадашњим „премијером” Бајрамом Косумијем итд.

С. Јањић је био кључна личност за контакте не само Шиптарима, него и са представницима међународне заједнице, оличеним како у организацијама стационираним на Косову и Метохији (Кфор, Унмик, итд), тако и у разноврсним делегацијама најразличитијег састава које су посећивале КиМ.

Веома је значајно запазити да се С. Јањић у току разговора чак два пута пожалио Бљериму Шаљи на чињеницу да је „Владика Артемије и даље епархијски Архијереј“! Они, очигледно, делују као завереници, један од њихових заједничких интереса је и уклањање Епископа Артемија са трона Епархије рашко-призренске! То је догађај који би, свакако, одговарао и једнима и другима, тј. и Шиптарима и………. (?).

Ко је тај у чије име говори Сава Јањић и чије он то интересе заступа, али врло опрезно и обазриво, може се то видети и у разговору са Бљеримом Шаљом? Он не жели да пред Бљеримом открије све карте, премда су се они састали као завереници, тако и Бљерим наступа – „за нас је важно да одржавамо ове контакте, ја ћу Вам дати бројеве и све, и ви ћете мени дати бројеве, бићу Вам на располагању 24 сата“; „Ви имате врло комплексну улогу и компликовану ситуацију“; „за нас је важно да завршимо посао, а не да имамо неке медије или новинаре“; „није ми важна помпа, имам такву улогу, мој задатак је да завршим ствари, а не…“; „не само ја, већина нас, схваћамо деликатност ситуације, ми ћемо увек бити искрени према Вама, јер то је стварна искрена жеља“; „код нас ћете увек куцати на отворена врата, кажем, увек ћете моћи звати ил’ мене ил’ Ветона (Суроија) или било кога од нас…“; „ми треба увек да рачунамо, да сте Ви у деликатнијој позицији него ми, тако да увек, шта вам треба само извол’те, позовите мене, позовите Ветона, од сада ћете сигурно имати директне везе и са премијером…“; „моја је идеја да он именује једнога човека, не сам, који ће да…, има и других врло важних послова, који ће бити 24 часа у вези са Српском Православном Црквом“; „тако да ће сигурно бити један човек у влади који ће бити 24 часа са вама, у почетку знам да је деликатно да га примите, или да он уђе негде“;

А тако наступа и С. Јањић – „у сваком случају, ми смо спремни… овако сад, на жалост још није време, да ми отворено уђемо у разговор са косовском делегацијом, у јавни разговор“; „врло је битно да одржавамо те контакте и да на неки начин незванично одржавамо тај контакт, док не дође време за… конкретно, званичне, јавне… да кажем састанке“; „морамо ту бити врло опрезни, Ви знате осетљивост ситуације“.

Погледајмо, на кратко, које су то идеје које С. Јањић заступа.

1) Српске институције које су везане за Београд (осим СПЦ), паралелне су институције (то су годинама, од свога доласка 1999. године, тврдили и представници међународне заједнице)

2) Срби треба да учествују у шиптарским институцијама (то је био непрекидни позив Србима од стране међународне заједнице, која је годинама вршила велики притисак, и на Владу у Београду и на српске представнике на КиМ, да Срби морају учествовати у институцијама; у том циљу међународна заједница је годинама примењавала разне методе како би Србе приволела, тј. приморала да постану део шиптарских институција; Срби су, међутим, врло брзо након доласка међународне заједнице на КиМ престали да излазе на шиптарске изборе и да учествују у шиптарским институцијама; то је био званични став Владе из Београда и СПЦ)

3) Прихвата независност Косова, не противи се томе – премда на један одмерен и релативно опрезан начин то изражава (независност Косова је био заправо пројекат међународне заједнице, тј. Вашингтона пре свега, и Брисела; они су здушно радили на реализацији тога пројекта, заступали идеју неопходности остварења независности Косова, уложили огромне ресурсе у остварење независности Косова – финансијске, људске, војне, стручне – годинама интензивно преко разних форума и организација пласирали и радили на примени тога пројекта; довели огроман војни и политички апарат на Косово у лику Кфора и Унмика; у том циљу је оформљена Контакт група која је редовно и истрајно радила на остварењу независности, на томе је интензивно радила Међународна Кризна Група, тиме су се интензивно бавили министри ЕУ на својим седницама у Бриселу, затим многобројни амерички институти и тинк-танкови, итд; Сава Ј. је на терену, у редовима Српске Цркве, такође интензивно радио на пласирању идеје независности Косова, тј. на стварању климе неопходности таквога исхода и некротизовању свести која се томе противи; он се није устезао да говори и против Шиптара, али је зато о међународној заједници говорио увек у позитивном смислу; њих је увек представљао као доброжелатеље и доброчинитеље Србима, а њихове очигледне, према Србима лоше и негативне ставове и деловање, објашњавао страхом који странци, тј. Запад, имају од Шиптара – они се плаше Шиптара, тако је говорио, и зато морају тако да раде, иначе они то не желе, они желе нама да помогну, итд; можда ће звучати невероватно, али такви ставови и објашњења С. Јањића, у круговима у којима се он кретао и у којима је деловао, наилазили су на пуно уважавање, на потпуно прихватање, чак су и усвајани, а затим даље ширени као највећа „мудрост“; ево неколико мисли о независности Косова, које је С. Јањић изрекао пред Бљеримом Шаљом: „ја да сам Албанац, исто бих тако желео“; „независност сама по себи не значи ништа“; „многи кажу – статус, статус… за мене то уопште није суштинско, мени је важније каквог ће квалитета бити то друштво, како ће се живети у том друштву, јер ево сада смо ми званично у Србији – Црној Гори, мислим, ништа ми од тога немамо овде, и друго, на неки начин, исто сутрадан, не знам ни ја, да је званично ово Србија, на неки начин, ми и даље живимо у овој средини у којој живимо, са људима са којима живимо, и према томе морамо да решавамо проблеме који постоје, и сама та чињеница што ће бити ово званично једна застава и једна химна не мења ништа“)

4) Неопходно је да Косово и Србија уђу у Европску унију

5) За српски народ на КиМ користи увек термин „српска заједница“; то је термин који су, такође, својим доласком увели међународни представници; они никада нису говорили о српском народу на КиМ, него само о српској заједници; термин „српска заједница“ упућивао је, заправо, да се ради о српској мањини; то је даље подразумевало да је Косово одвојено од Србије, да није део Србије, јер Срби не могу у својој држави бити мањина, они су у својој држави конститутивни народ; Срби могу бити мањина само у другој држави

6) О српском народу на Косову и Метохији говори увек у трећем лицу, као о неком страном ентитету, коме он не припада, не идентификује се са њим, није део њега; то је за њега страно тело, као што су то и Албанци. О односу Срба и Шиптара говори са стране, као посматрач и модератор, а не као непосредни учесник и припадник једног од та два народа

7) Он се налази у позицији да мора да објашњава српским званичницима (црквеним великодостојницима и државним чиниоцима) каква је ситуација на Косову и Метохији, и шта би требало предузимати; због тога се и налази у веома деликатној ситуацији, јер треба да пласира идеје које су на штету Срба, и које се многима неће допасти, а да то ипак не буде упадљиво, да не буде оптужен да заступа анти-српске ставове, да га неко не прозре, да не схвати његову праву „мисију“; ево како он то износи пред Бљерима Шаљу: „покушавамо у Београду да покажемо, тамо, и Владикама и политичким представницима, да једноставно мора да се успостави дијалог са албанском заједницом, и да је… то је… међутим видите сад, ми смо у врло деликатној ситуацији ми имамо у држави, е сад, државни и политички тим, они Косово гледају са даљине од 500-600 км, мислим већина њих нису уопште били овде већ годинама, они не разумеју много проблеме народа овде, и тако даље, они то више гледају са неког формално-политичког, међународно-правног статуса, и тако даље, исто тако многи епископи нису никад били овде, мислим нису били одавно, или дођу само у кратку посету, дакле ми овде знамо каква је ситуација“; „ми не можемо, да кажем без сарадње и подршке Синода било шта да радимо, опет њима све морамо да објашњавамо“; „желимо да градимо једно друштво без обзира на статус, међутим тај наш став, он је, разумљив и схватљив Вама…. међутим неки, посебно горе у Београду, сматрају да ми тиме прејудицирамо статус, да ми тиме трчимо унапред, да ми не смемо то да радимо…. али је једна непријатна ситуација, ја знам колику су само они прашину били дигли, они су на седници посебно помињали што је Ветон долазио у манастир Дечане, па шта што је долазио у манастир Високи Дечани, па што…“; „више је чланова косовског преговарачког тима било у Дечанима, од почетка него српског“;

И даље, види се да је за С. Јањића највећи проблем Београд, тј. Влада у Београду, којој је тада на челу био Премијер Војислав Коштуница; ставови које је Влада у Београду заступала очигледно су у великој мери реметили задатке на којима је радио С. Јањић, и сигурно продужавали рокове који су били планирани за реализацију задатака: „ми имамо проблем у Београду, и ја се страшно љутим, и то је нажалост много лоше, када они говоре, где су цркве да су ту границе државе…. то су такви једни људи да… да… једноставно не знамо шта да радимо због тога“!; када Бљерим Шаља, током разговора, информише С. Јањића да ће од сада имати директне везе са Премијером Косова, Сава Ј. га алармантно упозорава: „морамо ту бити врло опрезни, Ви знате осетљивост ситуације, ја лично немам никакве предасуде према њему, али проблем је што је у Београду огромна тензија дигнута …“; када Бљерим Ш. поново наглашава да ће С. Јањић 24 часа имати директну везу са шиптарском Владом, он опет упозорава: „мало само у Београду да се разбије та, јер они су дигли…“; очевидно је да је велики проблем Београд, и још већи Епископ Артемије, кога треба уклонити, како би задаци могли неометано и у зацртаним роковима да се извршавају: „наша је ситуација деликатна, и ми не можемо…, с једне стране опет због ове спефичне ситуације у црквеним односима, јер Владика Артемије је и даље Епархијски Архијереј“

8) Намера С. Јањића је да утиче на формирање идеологије, тј. званичног става који ће Српска Црква имати према Косову и Метохији; у том смислу потребно је да „објасни“ Синоду каква је ситуација на КиМ и шта треба радити, какву политику заступати; поводом, у то време, предстојећег одласка делегације Синода за Америку, чија је тема била Косово и Метохија, а један од чланова делегације био је Т. Шибалић, С. Јањић јасно исказује да он модерира и програмира ставове који ће бити заступани (он сам није био члан делегације): „са’ ће он (Т. Шибалић) бити члан те делегације, званичне, која иде у Америку, која неће да прича, не знам ни ја, о окупацији, о белој Ал Каиди, и тако даље, мислим, хоћемо да причамо о озбиљним стварима… циљ делегације није да иде тамо и да говори, не знам ни ја, о статусу, него да говори о томе, на неки начин, да смо отворени за дијалог“; „спремамо и ту верску конференцију (то је била верска конференција коју је Синод организовао у Пећкој Патријаршији 2006. године)…. и желимо са Исламском и Римокатоличком заједницом да упутимо сигнал, да овде живимо, да морамо заједно да опстанемо, и да градимо једно друштво без обзира на статус“; „сад је био тај састанак са Елиамепом, имали смо прво у Атини, па они су имали састанак са косовском делегацијом, па сада смо имали опет у Београду, па сада су они ишли у, овај, Беч, и они отприлике сада на основу оног што су чули од једне и од друге стране, са’ ће они да направе овако нови предлог“

9) Неопходно је да српска Влада упути званично извињење Шиптарима за злочине које су Срби над њима починили; ова идеја у потпуности извире из концепта који Запад већ дуго примењује према српском народу – Срби су чинили злочине, они су злочиначки народ, и зато се морају извињавати, признајући на тај начин да су чинили злочине; симптоматично је, наравно, да С. Јањић не говори о небројеним, континуираним и стравичним злочинима које Шиптари чине према Србима, не годинама, него деценијама, па и вековима већ; С. Јањић потпуно окреће ситуацију и ствара непостојећу, „виртуелну“ стварност, са циљем да права стварност буде прикривена и заборављена; С. Јањић је иначе, неколико пута протеклих година, у разним приликама, упутио извињење Шиптарима у име Српске Цркве и српског народа; ево његових речи упућених Бљериму Шаљи: „ја се надам да ће доћи време, да неко из Београда, званичник, представник Владе, ипак је то влада радила, дакле, наравно није то била ова влада, али неки представник владе мора да каже неко извињење, без обзира шта се после рата на Косову дешавало“; „ми смо са наше стране, и ја сам то хтео да кажем летос, и увек ћу да кажем с моје стране, ја сам то видео, мене нико не може убедити да то није тачно, ја сам видео, знам кроз шта су прошли, то је ужас један био, то је фашизам један био, грозота једна“; „Ваш народ то не може да заборави“

10) Будућност Српске Православне Цркве на Косову и Метохији; о будућности СПЦ на Косову и Метохији већ су прошле године српској јавности пласирани планови који у том домену постоје у Вашингтону; одређени су и рокови када ће се десити промена, тј. стварање Косовске Православне Цркве и самим тим нестајање Српске Православне Цркве – планирано је да се то обави 2012. године; и то је један од важних чинилаца који су утицали на овако брутално и журно уклањање Епископа Артемија са трона Епископа рашко-призренског – време неумитно пролази, рокови се ближе, а велика препрека у лику Архијереја СПЦ и даље столује на Косову и Метохији; та препрека је неопходно морала бити што пре уклоњена, зато се није бирао начин када је то недавно, у првој половини фебруара 2010, обављено, и зато је тај начин био толико бруталан; међутим, тај план је сигурно старији од 2009. године, када је одлучено да га Срђа Трифковић презентује српској јавности; С. Јањић је још 2006. године говорио о томе Бљериму Шаљи, наговештавајући да тај план постоји и да иде ка својој реализацији: „ово је црква овде Православна на Косову, не можемо је пренети нигде, јесте припада званично Српској Православној Цркви, ал’ то не значи да она не припада Косову“ – Бљерим није у позицији да му све до танчина буде унапред испричано, он ће неке ствари сазнати када за то дође време, али довољно му је рећи да ће СПЦ у будућности бити везана за Косово као независну државу и да ће имати карактер Косовске Цркве; биће Православна Црква, али неће бити Српска Црква; да би то још мало поткрепио изнео је познати, веома ауторитативан, српски аргумент, против кога се, свакако, треба борити: „Ми имамо проблем у Београду, и ја се страшно љутим, и то је нажалост много лоше, када они говоре, где су цркве да су ту границе државе…. то су такви једни људи да… да… једноставно не знамо шта да радимо због тога“; српске цркве на Косову и Метохији јесу српске тапије на Косову, и оне су сведочанство српског карактера Косова и Метохије, као и присуства Срба и њиховог стваралачког потенцијала, који је на КиМ достизао своје врхунце; потребно је зато потрти карактер српских светиња на КиМ, као и избрисати постојање Српске Цркве на КиМ; тиме ће пут глобализацији у Србији бити утрт и врата широм отворена; задатак на коме С. Јањић ради није тешко сагледати, као ни то чији би он могао бити посленик

11) Идентитет С. Јањића – током разговора са Бљеримом Ш, С. Јањић је изрекао врло карактеристичну реченицу о свом пореклу: „моја мајка је Хрватица а тата Србин, ја сам српски православни…“; није дорекао С. Јањић шта је он, али је јасно из његове изјаве шта није – сигурно није Србин, не осећа себе Србином; он за себе сматра да је нешто друго, „српски“ му је само придев; а именица коју је изоставио – која би била?

Разговор који је С. Јањић водио са Б. Шаљом почетком 2006. године носи у себи много порука и веома је слојевит. У претходним тачкама истакнути су неки аспекти.

Оно што је посебно занимљиво и актуелно јесте чињеница да план за уклањање Епископа Артемија треба лоцирати даље у прошлост (свакако не после 2004. године), као и да је то већ покушавано више пута, али све до недавно није дало жељени резултат. То је задатак на коме је интензивно, већ годинама, радио С. Јањић, сигурно користећи све могуће начине и средства како би се тај циљ постигао.

http://www.eparhija-prizren.info/audio/SaljaiSava.mp3

Архим. Симеон