- + - ТРЕБА ЗНАТИ - + -

- + - ТРЕБА ЗНАТИ - + - + - Пар слова о српској књизи на Косову и Метохији - + - У селу Беревцу, западно од Штрпца, у старој цркви Свете Петке, Равул из Сиринића писао је у 13. веку Четворојеванђеље и Богослужбени зборник, који се сада чува у манастиру Св. Катарине на Синају. У тој цркви је списан и „Октоих“ 1353. године, како стоји у њему: „у држави превисоког и силног цара српскога Степана и његовог сина Уроша, руком јеромонаха грешног Данила“. Октоих, заједно са Читањима из Јеванђеља и Апостола из 13. века, које је написао Равул, отуђени су и „чувају“ се у библиотеци Честер Бити у Даблину! (Када неко нема своју, ред је да се похвали туђом културом, тако се у Паризу чува оргинално житије Светог Симеона које је написао његов син, краљ Стефан Првоовенчани, у нашој цркви познат као Свети монах Симон.) Прву штампану књигу на Косову и Метохији, штампали су Срби 1539. године, када је у манастиру Грачаници настао „Октоих петогласник грачанички. Реч је о једној од најстаријих српских штампарија (четвртој по реду после Ободске (Цетињске) штампарије, 1494. године), а на територији данашње Србије – првој после Рујаснке штампарије (основане 1536. године у манастиру Рујно, у близини Ужица). Овај подухват су узели митрополит новобрдски Никанор и његов сабрат, штампар Димитрије. Осим по лепоти штампе и дрвореза који су надовезивали на рукописну страдицију немањићког доба, сама појава штампарије била је, већ по себи, велики подвиг у опустошеној држави. На Балкану су једино Срби оснивали своје штампарије у доба највеће османлијске моћи. У читавој Отоманској империји, осим Срба, своју штампу имали су још само Јевреји. Значај овог подухвата, као знака виталности српског културног идентитета, треба посматрати у светлу чињенице да су Турци, у сопственом царству, своје прве књиге кренули штампати тек у 18. веку. На српском језику се поново почиње штампати 1871. године у Призрену, где је штампан истоимени двојезични часопис, на српском и турском језику. Нови замах српске штампане речи почиње 1884. године у Приштини, када је објављена „Прва читанка за основне школе: Косово“. Од краја 19. века до данас, српска штампа на Косову и Метохији је чак и превазилазила провинцијску штампу централне Србије. Све до 1944. године, на Косову и Метохији није одштампано ни једно једино слово на албанском језику.