среда, 05. октобар 2011.

Шта је екуменизам?

Почетак екуменизма се везује за Скуп и Единбургу (Шкотска) 1910. године, где је у оквиру Светске мисионарске конференције ударен темељ покрета који жели да отпочне са уједињењем свих протестантских секти у један савез. Кључни организатор ове манифестације и потоњи истакнути лидер је био амерички методиста Џон Мот (1865- 1955), јавни марксиста и масон. ... За име Џона Мота и осталих религиозних социјалиста везује се и потоње организовање Националног савета за Мисију 1921. године. Сви савети, удружења и савези који ће уследити, на крају ће оформити 1948. године једну нову организацију, са протестантском већином, под називом који нам је и данас познат World Council of Churches (Светски савет цркава) са седиштем у Женеви. Међутим, показује се да је идеја о уједињењу ССЦ-а страна и необична, будући да у протеклом XX веку не само да није успела да доведе до трачка и сенке уједињења између посвађаних и разједињених протестантских групација, већ није могла да заустави рађање на стотине других и нових "хришћанских" секти. Идеја која би требала да буде задржана јесте да једна ограничена група протестаната социјалиста, предвођена масонским лидером, а која је постављена на темељима екуменистичке идеологије и идеологије ССЦ-а - једне врсте секте распрострањене на глобалном нивоу, са религиозним "правима", статутом и председником (од 2004. године предвођена методистом Самуелом Кобиом), која на сваки начин гледа да у своје редове привуче што више католика и православних у борби за униформисање и изједначавање хришћанства. Другим речима речено, екуменизам је једна религиозна манифестација једне политичке идеологије, један социјалистички унионизам са ликом, боље рећи маском хришћанства, један командни и контролни центар свих религија, теологије и групације које говоре о Христу и хришћанству, данас. Исто као и политичари из Европског Парламента, тако и представници "хришћана" из ССЦ- а на "демократски" начин, гласањем, подвргавају учења Светог Писма о Христу, о Светој Тројици, о Светим Тајнама. Овде, будући да је истина на страни већине, "мањина" треба да буде послушна и да прими "Христа", "Тројицу" и "божанство" који испуњују жеље и задовољавају укусу "већине". Међутим, Свето писмо нам не открива и не говори о једном "светском богу", о правима или путу већине, о "демократској", логичкој и непристрастној истини, о цркви "оних који су у већини", већ о једном једином Богу, о једној јединој истини и о једној једној вери изнад читавог света и свих људи: о личности Спаситеља Исуса Христа. Далеко од тога, један Христос који је по вољи свету (секташима, јудаистима, муслиманима, масонима, јогинима, њу-ејџ следбеницима, атеистима и паганима) требао би да буде повод за сметњу а не за усхићење и занесеност православних екумениста, јер у Светом Писму вели: "Тада им рече Исус: ... Не може свет мрзети вас; а мене мрзи јер ја сведочим о њему да су дела његова зла" (Јн. 7, 6- 7). Неминовно, овај нови модел хришћанства који непрестано мења формуле како би се свидео свима, постаје жртва "демократије", "хришћанског плурализма" у коме екуменистички "христос" добија толико лица, поимања и представљања, односно изгледа колико их има и "велики архитекта"- бог масонерије. Није случајно, принцип "уједињење у различитостима" који је уједно масонски проналазак, преузет је као "хришћански" слоган од стране екумениста. Ако у полеђини Великог Архитекте масони подразумевају и поимају једно безимено, тајанствено и скривено "божанство" које истовремено може да узме лик Алаха, Буде, Белзебула или Христа, исто и екуменисти у полеђини именованог "христа" наивним хришћанима у ствари објављују лик новог христа - толерантног према јересима, попустљивог према греху, помирљивог и сагласног са људским "слабостима" - односно "теолошки" окарактерисана личност антихриста. Посматрајући идеологију, принципе и активност екуменизма од самог корена до плодова, видимо да је он подобан идеологији, принципима и активностима масонерије, која од самог почетка руководи и влада преко лидера протестантских и неопротестантских групација, комплетним руководством екуменистичког "хришћанства".

Нема коментара:

Постави коментар