Устајте браћо!

Устајте, браћо, на ноге лахке,
јер ропству задњи дошо је час!
Устајте, браћо, браните право,
у љутој борби Србу је спас!

Чујете л' звеку ханџара златног,
са звеком како позива нас.
Устајте, браћо, на борбу свету,
у борби знајте Србу је спас!

Ено нас зове јатаган љути,
он нам је осто аманет свет,
слушајмо, браћо, аманет дједа,
јера нас може некада клет.

Устајмо, браћо, бранимо своје,
не дајмо да нас душманин тре!
Нек ханџар звечи, нек пушка јечи,
нека нам душман од страха мре!

Тешка је мука робоват,
браћо,на лицу ропски носити срам.
Устајмо, браћо, на борбу свету,
Душанов треба поновит храм.

О, Србе, брате, пружи ми руку,
признај ми, драги, да сам ти брат!
Заједно ко два хајдемо лава
прот' црног врага водити рат!

Устајмо, браћо, не жа'лмо крви,
спасимо род нам и мили дом,
Устајмо, браћо, прот' црног врага,
са силом нашом и снагом свом!

Чујете л' како дјеца нам пиште,
како их пати невоља, глад?
Видите л' како народ нам плаче,
како га тару зулум и јад?

Спасите дјецу, спасите народ,
даће вам помоћ и драги Бог!
Јер Аллах драги увијек чува,
и штити роба правога свог!



Омер-бег Сулејманпашић Скопљак



Велика породица Скопљака, по речима Омер-беговим, води појекло од босанског властелина Михаила, господара Веселе Страже код Бугојна. Михаило, кога Омер-бег, назива и деспотом, је по покорењу Босне примио ислам добивши име Али-паша.

Од Михаилових потомака по лошем је био најпознатији Сулејман-паша Скопљак. Након пораза на Мишару 1806, Сулејман-паша се на коленима заклео Карађорђу да више никада неће ратовати против Србије. Реч није одржао па је 1809. поражен од војводе Милоша Обреновића. Ипак, успео је да порази Карађорђеву војску 1813, док Сулејман-пашина злодела након Хаџи Проданове буне (1814), Љуба Ненадовић овако описује у "Прилозима за србску историју":



"Београд, бедна и тужна варош, после пропасти Србије, био је тада људска касапница, гнездо ужаса и страхота. Губилиште није било стално одређено, оно је било свуд, у граду и изван вароши па и на ћошковима чаршије. Са зидова градских и караула варошких стрчале су мотке и кочеви с одсеченим главама око којих се гавранови витлају; одмах изван вароши, нарочито поред главног пута од Стамбол-капије ка Теразијама, и од Батал-џамије ка Ташмајдану непокопане и онакажене лешине око којих се пси отимају или још живи мученици на кољу, који се по два три дана боре с душом и разговарају са сродницима".



1870. родио се песник Омер-бег Сулејманпашић Скопљак, који је свом родном имену и презимену дописивао и - Деспотовић, чукунунук Сулејман-паше Скопљака. Омер-бег Сулејманпашић Скопљак - Деспотовић ће позивати муслимане свог босанског завичаја да се освесте и схвате да су Срби.



"Проклет био, ко рад вјере,
На својега режи брата,
Јер несрећа сва навире
Само из тог калног блата."