"Нова Србија"

Област је добила име по Србима који су се населили 1752. године у Русију из Аустријског царства (углавном са територија данашње Војводине). Руске власти су дале српским насељеницима земљу и дали јој име Нова Србија. У новој домовини су Срби основали многа села са истим именима као и у старој. Многа од тих села су и до данас задржала старе називе, али становници су данас порусизовани Срби.

Српски досељеници нису подизали сопствене школе, али су дизали цркве. било их је тридесетак, а налазиле су се под јурисдикцијом Кијевске митрополије Руске православне цркве. Касније су биле прикључене Перејенославеноборипољско ј епархији. У Новој Сербији је био подигнут и српски манастир. За архимандрита је био одређен калуђер Софроније, који је избегао из Србије

Примери назива села у Новој Србији, која се јављају и у Панонској низији (у Војводини и другим регионима) су:

* Сомбор (Дикивка), по Сомбору у Војводини
* Сентомаш, по Сентомашу, данашњем Србобрану у Војводини
* Сланкамен, по Сланкамену у Војводини
* Вршац (Нестеривка), по Вршцу у Војводини
* Суботица (Мала Аџамка), по Суботици у Војводини
* Мошорин (Некрасивка), по Мошорину у Војводини
* Сента (Могилово), по Сенти у Војводини
* Кањижа (Три Барјаки), по Кањижи у Војводини
* Мартонош (Јермина Балка), по Мартоношу у Војводини
* Панчево (Ољховатка), по Панчеву у Војводини
* Надлак, по Надлаку у Румунији
* Турија, по Турији у Војводини
* Владимировац, по Владимировцу у Војводини
* Вуковар, по Вуковару у Славонији
* Фелдвар, по Велдвару или Фелдварцу, данашњем Бачком Градишту у Војводини
* Чонград (Andrusivka), по Чонграду у Мађарској
* Земун (Плахтијивка), по Земуну, данас делу Београда, Централна Србија
* Вараждин (Протопопивка), по Вараждину у Славонији
* Ковин, по Ковину у Војводини
* Вилагош (Деријивка), по Вилагошу, данашњој Ширији у Румунији
* Бечеј (Усикивка), по Бечеју у Војводини