+ Једна легенда говори о три мушкарца, који су носили сваки по две вреће. Али терет нису осећали подједнако. Вреће су им, једна напред друга од позади, висиле на дрвеној мотки на рамену.
- Упитали првог човека шта има у врећама. Одговорио је :
"Сви моји успеси, сва добра дела мојих пријатеља, све животне радости - у врећи су од позади. Скривени од погледа, завршени, прекривени лишћем, не сметају ми много. У врећи с предње стране имам све лоше и ружне ствари које су ми се догодиле. Ходам, застанем често, вадим их, посматрам, проучавам, мислим шта ћу. Стално сам са њима, и мислима и осећањима. Стално радим на њима."
Тај се човек често заустављао, гледао уназад, мучио се над собом и напредовао мало и врло споро.
- И другог су човека упитали исто. Рекао је : "У врећи с предње стране носим моја добра дела, врлине. Често их гледам, вадим и показујем другима. Врећа на леђима садржи моје грешке и слабости. Понесем их са собом куда год кренем, јер оне су моје и не могу их тек тако одложити на страну. Успоравају ме, понекад су веома тешке."
- Трећи мушкарац је одговорио :"На предњој врећи написао сам реч " Д О Б Р О Т А". Препуна је позитивних мисли, добрих људских дела, свих добрих ствари које сам имао и учинио у животу, мисли о мојој снази. Та ми врећа није тешка. Напротив, попут бродских једара, помаже ми у кретању напред. А врећа на леђима носи натпис " ЛОША СЕЋАЊА " и празна је, јер сам јој одрезао дно. О свему што ми се лоше догодило, о лошим мислима које понекад у себи имам, о злу које од других чујем, мало размислим и бацим их у ту врећу. Кроз рупу то оде заувек. Ја сам слободан. Ја немам терета који ме успорава у ходу."
Нема коментара:
Постави коментар