Љубав причека човека покрај пута.
- Поведи ме са собом - рече му.
- Твоја је одећа тако похабана - рече јој човек.
- Обућићу те у најлепшу одећу - настави љубав. - Поведи ме са собом.
- Моја је кућа јако мала - оправда се човек. У њему не би било места и за тебе.
- Скућићу те у најлепше просторе - одговара љубав. - Поведи ме са собом.
- Твој је говор тако обичан - примети човек.
- Проговорићеш најлепшим језиком света - рече љубав. - Поведи ме са собом.
- По чему ћу знати да је све ово што говориш истина ? - упита човек.
- По томе што ми је више стало до тебе него до тога шта ћеш са мном учинити - рече љубав.
- Стјепан Лице -
Нема коментара:
Постави коментар