субота, 16. октобар 2010.

- ИСТИНА о НЕУСПЕХУ -


Неуспех не значи да си неуспешан
- То само значи да још ниси успео.

Неуспех не значи да нешто не можеш имати
- То само значи да то мораш урадити на другачији начин.

Неуспех не значи да си инфериоран
- Већ да нико није савршен.

Неуспех не значи да си протраћио живот
- Већ да имаш разлог да кренеш испочетка.

Неуспех не значи да треба да одустанеш
- Већ да треба још јаче да покушаваш.

Неуспех не значи да никада нећеш успети
- Већ да ће ти требати времена.

Неуспех не значи да си лоше поступио
- Већ да си имао много вере.

Неуспех не значи да си био осрамоћен
- Већ да си био спреман да покушаш.

Неуспех не значи да ниси ништа постигао
- Већ да си нешто научио.





- Роберт Шулер -

+ - ПОВЕДИ ме са СОБОМ - +


Љубав причека човека покрај пута.
- Поведи ме са собом - рече му.
- Твоја је одећа тако похабана - рече јој човек.
- Обућићу те у најлепшу одећу - настави љубав. - Поведи ме са собом.
- Моја је кућа јако мала - оправда се човек. У њему не би било места и за тебе.
- Скућићу те у најлепше просторе - одговара љубав. - Поведи ме са собом.
- Твој је говор тако обичан - примети човек.
- Проговорићеш најлепшим језиком света - рече љубав. - Поведи ме са собом.
- По чему ћу знати да је све ово што говориш истина ? - упита човек.
- По томе што ми је више стало до тебе него до тога шта ћеш са мном учинити - рече љубав.






- Стјепан Лице -

+ - ЛЕГЕНДА о три МУШКАРЦА - +


+ Једна легенда говори о три мушкарца, који су носили сваки по две вреће. Али терет нису осећали подједнако. Вреће су им, једна напред друга од позади, висиле на дрвеној мотки на рамену.

- Упитали првог човека шта има у врећама. Одговорио је :
"Сви моји успеси, сва добра дела мојих пријатеља, све животне радости - у врећи су од позади. Скривени од погледа, завршени, прекривени лишћем, не сметају ми много. У врећи с предње стране имам све лоше и ружне ствари које су ми се догодиле. Ходам, застанем често, вадим их, посматрам, проучавам, мислим шта ћу. Стално сам са њима, и мислима и осећањима. Стално радим на њима."

Тај се човек често заустављао, гледао уназад, мучио се над собом и напредовао мало и врло споро.

- И другог су човека упитали исто. Рекао је : "У врећи с предње стране носим моја добра дела, врлине. Често их гледам, вадим и показујем другима. Врећа на леђима садржи моје грешке и слабости. Понесем их са собом куда год кренем, јер оне су моје и не могу их тек тако одложити на страну. Успоравају ме, понекад су веома тешке."

- Трећи мушкарац је одговорио :"На предњој врећи написао сам реч " Д О Б Р О Т А". Препуна је позитивних мисли, добрих људских дела, свих добрих ствари које сам имао и учинио у животу, мисли о мојој снази. Та ми врећа није тешка. Напротив, попут бродских једара, помаже ми у кретању напред. А врећа на леђима носи натпис " ЛОША СЕЋАЊА " и празна је, јер сам јој одрезао дно. О свему што ми се лоше догодило, о лошим мислима које понекад у себи имам, о злу које од других чујем, мало размислим и бацим их у ту врећу. Кроз рупу то оде заувек. Ја сам слободан. Ја немам терета који ме успорава у ходу."

уторак, 12. октобар 2010.

Pod pretnjom da ce me neko nazvati fasistom...


Mnogi ce skociti i verovatno me popljuvati kako opravdavam nasilje i mrznju, ali nadam se da ce barem oni koji me poznaju shvatiti sta sam hteo da kazem.
Gej parada je najmanji problem naseg drustva i vrlo lako resiv. Problem je sto je ta parada umesto poruke ljubavi, nazalost, bila povod ili uvod u nesto drugo. Sve vise mislim da je ovo zaista bila "generalna proba" i da cu ozbiljno shvatiti savet mog prijatelja advokata kad mi je rekao: "Selite se odavde sto pre. Nikad nece biti dobro." - misleci na mene i moju porodicu.

Sledi copy/paste teksta koji je napisao, meni za sada, nepoznati autor:

"...Odakle su se onda pojavili ovi klinci? Iz pakla. Išli su u školu, kad su njihova starija braća pre deset godina palila skupštinu, razbijala prodavnice, i kada nisu bili huligani, ekstremisti i klerofašisti, već borci za slobodu. Prevarili su njihovu stariju braću, koja danas ima četrdeset, pogubljene zube, svi gledaju „Farmu", samo poneki ima posao, jedva retki porodicu, i nijedan nadu. Da li biste vi osvetili svog starijeg brata? Oni bi!
BEZ NADE Obećali su im posao, bolji život, i oni su sve to videli, ali iza zidova u dvorištima onih koji su im obećavali. I nisu oni zato u nedelju ustali - a ustali su, i to prilično hrabro - zato što im u Srbiji smetaju gejevi, a sve je drugo fenomenalno. Ne, oni su samo videli koliko je indolentna srpska elita zasukala rukave za paradu pedera, koje ti klinci u svom sistemu vrednosti drže veoma nisko, što je i njihova jedina krivica. I oni su tada znali samo jedno: da ispod njih u sistemu vrednosti koji promoviše njihova država nema više nikoga, čak ni pedera, a ako vas zanima koliko su u to uvereni, onda pogledajte kako su jurišali ludo, neustrašivo i besno, kao svet koji nema šta da izgubi, kao ljudi koje dan uoči parade nije uplašio ni Tomo Zorić, taj piskavi doboš Borisovog zakona, obećanjima kako će im mladost proći na robiji. Koga briga, koja je razlika? To su pitanja čoveka kome ste oduzeli nadu. Jednostavna su, zar ne? ..."

Sto rece jedan prijatelj: "Deca dizelasa iz devedesetih su odrasla" i dolaze po svoje. U drzavi u kojoj je "eliti" lopovluk ideologija, mrznja i bes se radjaju lako i brzo. Dokon mozak, djavolje igraliste.
Nazalost, prazninu u njihovim mozgovima popunjavaju neki zli ljudi. Mi samo posmatramo. Kao 1991. godine.

петак, 1. октобар 2010.

Чуј, Мали човече


Зову те „мали човек“, „обичан човек“, веле. Кажу, долази твоје време, „ера Малог човека“. („The age of the Common man”)

Ниси Ти тај Мали човече, који то каже, већ Они: потпредседници великих нација, одабране вође радника, преобраћени синови грађанског сталежа, државници и филозофи. Они ти нуде будућност али те не питају за прошлост.

Деценијама већ покушаваш да завладаш Земљом. Од твојих размишљања, поступака, од сада зависи будућност људског рода. Али твоји учитељи и господари не кажу како стварно да размишљаш и какав си, нико се стварно не усуђује да упути никакву критику која би требало да те припреми и оспособи да сам управљаш својом судбином.
Ти си „слободан“ само у једном смислу: ослобођен си од поуке како сам да водиш свој сопствени живот, слободан од самокритике.

Никада нисам чуо како се жалиш: „Ви ме унапредисте у господара нада мном самим и мојим светом. Али ми не рекосте како се то постаје господар над самим собом и не рекосте ми куда сам се ја то погрешно упутио, о чему то погрешно размишљам, где погрешно поступам“.

Ти дајеш властодршцима право да владају „у име Малог човека”, а сам си нем. Дајеш моћнима или злонамерним неспособњаковићима више моћи да те заступају. Прекасно откриваш да увек испаднеш преварен.

Плашиш се да погледаш самог себе у очи, плашиш се критике, Мали човече, као и моћи коју ти обећавају. Не знаш како би требало да користиш ту своју моћ. Не усуђујеш се ни да замислиш да би икада себе самога могао да осећаш друкчијим него какав си сада: слободним уместо погнутим; отвореним, уместо што увек околишаш; себе како водиш љубав усред дана, а не као лопов у тами ноћи. Ти самога себе презиреш, Мали човече.
Кажеш: „А, ко сам то ја да имам сопствено мишљење, да сам одлучујем о свом животу и проглашавам свет мојим?“
Имаш право: ко си ти да полажеш право на свој живот? Ја ћу ти рећи ко си!
О твојим господарима

Од правог Великог човека разликујеш се само у једном: Велики је једном био веома мали човек који је развио у себи једну једину велику способност: умео је да види када мисли и када се понаша као мали.
Велики човек, дакле, зна када је и какав је Мали човек. Мали човек не зна да је мали и плаши се да то сазна. Он скрива своју незнатност и тескобу стварајући илузију о снази и величини, туђој снази и величини. Поносан је на своје велике генерале али не и на самога себе. Диви се мислима које нису у његовој глави, а не онима које је произвео његов мозак. Утолико брже прихвата ствари уколико их мање схвата. А не верује у исправност мисли које најлакше схвата.

Онда сам, нечујно пипајући и опрезно се осврћући, сазнао шта те чини робом:
Ти си сам свој сопствени гонич робова!
Нико други не сноси кривицу за твоје ропство до ти сам. Кажем ти, нико други!
Твоји ослободиоци ти говоре да се твоји тлачитељи зову Вилхелм, Морган, Круп, Форд. Твоји ослободиоци се зову Мусолини, Наполеон, Хитлер, Стаљин.

Кажем ти: можеш постати сам свој ослободилац!
А, када у овом часу треба да ти кажем истину о теби самом, уздржавам се из страха од тебе и твојих стваова према истини. Истина је опасна по живот када се односи на тебе. Истина је спаситељица живота али она постаје опасан плен за сваку хајку. Да није тако, ти не би био оно што си, нити тамо где си.

Мали човек неће да чује истину о себи. Он не жели велику одговорност која му припада и коју има, хтео то или не. Он хоће да остане Мали човек. Он хоће да постане богат или вођа странке, председник ветeрена рата или секретар удружења за неговање јавног морала. Али неће да преузме одговорност за свој рад.

Што мање разумеш, то си више спреман да укажеш поштовање. Хитлера познајеш боље него Ничеа, Наполеона боље од Песталоција, било какакв краљ значи ти више него Зигмунд Фројд.

Да би многи Мали људи остали заједно, да не би изгубили твоје поверење (Великог човека), истински Велики човек мора жртвовати део по део своје величине коју је стекао у дубокој духовној осамљености, удаљен од тебе и твоје свакодневне буке али ипак у блиском контакту са твојим животом. Да би те водио, он мора да отрпи што га уздижеж до висина недостижног Бога.

Мали људи из твоје средине ти кажу отворено да ти и твој живот, твоја деца и твоја породица не значе ништа, да си глуп и покоран и да с тобом свако може чинити шта год хоће. Они ти не обећавају личну, него националну слободу. Они ти не обећавају људско самопоштовање, него респектовање државе. Не личну, већ националну величину. Пошто за тебе „лична слобода“ и „величина“ нису ништа друго до стране, мрачне речи, то ти од речи као што су „национална слобода“ и „интереси државе“ иде на вода на уста као псу кад види кост, и ти им гласно кличеш.

Ниједан од тих Малих људи не плаћа цену стварне слободе коју су морали да плате Ђордано Бруно, Христ, Маркс или Линколн. Они те презиру, они те не воле, јер ти сам себе презиреш, Мали човече. Они те тачно познају, далеко боље него што те познају Рокфелер или торијевци. Они знају за твоје најгоре слабости онако како би их ти сам морао познавати. Они су те жртвовали за симбол, а ти их носиш ка моћи коју имају над тобом. Ти си сам уздигао своје господаре, ти их храниш, иако су, или баш зато што су одбацили све маске.
Рекли су ти јасно и отворено: „Ти си ништавно биће без одговорности и треба то и да останеш.“
Називаш их новим избавитељима и кличеш им: „Хајл, хајл, вива и живео, живео!“

Зато те се и плашим, Мали човече, невероватно много те се плашим...

"чуј, мали човече" (вилхелм рајх, 1946) -студија о малограђанштини, медиокритетима, средњем сталежу, малом импотентном човеку 20. века, паланачком духу, човеку који се не удубљује ни у шта, а има развијено мишљење о свему... прича о нама.