Поштовани господине Иринеј,
Пишем Вам поводом вести да је ВУЧИЦА из манастира Ковиље одведена у прихватни центар Ђурђево. После репортаже о заиста чистој и наjискренијој љубави вучице и монаха Амвросија доста људи је дошло да види ово Божје дело. Захваљујући овој заиста реткој и несвакидашњој љубави многи наши суграђани су први пут чули, а и посетили манастир Ковиље.
Међутим, због људске злобе и глупости, вучицу су по наређењу владике рашко призренског одвели у азил. Разлог је био ,,да ће она да доведе чопор вукова који ће да поједу неку бабу из села". Ако је неко иоле упознат са ћудима вука знаће да ће вучица, што је у овом случају, када достигне полну зрелост, са две године, сама отићи на територију мужјака а неће довести чопор. Друго, обзиром да је она одрасла са људима врло је велика вероватноћа да никада неће напустити манастир и ,,свој чопор" чији је вођа монах Анвросије. Ово Вам пишем као неко ко је проучио сву могућу светску литературу о вуковима и као власник вука који је 4 године живео са нашом бебом и спавао са нама у кући у центру Крагујевца.
Велики грех је направљен према невином Божјем бићу јер никакав прихватни центар не може да замени љубав и СЛОБОДУ коју је она имала. Њен живот ће се свести само на узимање хране и спавање. Док је жива патиће за својим монахом. Вукови су животиње које живе и умиру за свој чопор, а њен чопор и њен вођа је управо овај монах. Ово Вам пишем из личног искуства и из искуства најбољих светских стручњака за вукове.
Као што је Господ рекао да смо сви ми Божија бића тако је и ВУЧИЦА Божије биће, неискварено, чиста срца. И Свети Сава је имао свог вука, Свети Илија гаврана. Зашто Срби и манастир Ковиље не би имали своју ВУЧИЦУ?
Пишем Вам са молбом да вратите ВУЧИЦУ манастиру Ковиље и да вратите божију љубав и светлост у њено срце јер ће она само тако моћи да живи. Овако, у азилу, у њеној души биће само мрак. Знајте да никога неће повредити и неће довести чопор вукова. У најгорем случају ће отићи у шуму и неће се враћати.
Молим Вас не дозволите да људска глупост и незнање униште ово БОЖЈЕ дело и ову чисту љубав јер је оваквих примера мало у свету а посебно у овим тешим временима и посебно међу Србима, који су нажалост заборавили шта је чисто срце, искрена душа и права љубав.
Молим Вас да погледате у своје срце и не дозволите да једном невином Божијем бићу, ВУЧИЦИ, живот прође у болу, патњи и мраку у души за својим монахом.
Не заборавите да су чудни путеви Божији и да нас је Господ и послао на овај пут да је спасемо и да спасемо своју душу угледавши се на њу и на то да љубав треба да живи не само у срцу животиња већ и у срцу људи.
Ово писмо Вам пишем у име свих људи који још увек верују да добро постоји, да су сва искушења које нам Господ шаље са неким разлогом као што је и овај, односно да покажемо како смо људи великог и чистог срца и како смо сви Божија бића па и ова ВУЧИЦА.
Молим Вас да вратите ВУЧИЦУ у манастир Ковиље. То је жеља не само моја већ и великог броја људи који покрећу акцију на интернету.
СА БОЖЈОМ ВЕРОМ У ВАС И ВАШУ СВЕТОСТ И ЧИСТОТУ СРЦА, унапред захвални сви ВУКОВИ И ЉУДИ.
Нема коментара:
Постави коментар