- 15. Писмо -
Једном патриоти који каже:
Довољно је бити добар Србин а вера је споредно
И ја кажем: довољно је бити добар Србин, али по угледу на најбоље и најславније Србе, који су се јавили на изложби људи у овоме свету за минулих хиљаду година. Но не смем да кажем као ти: вера је споредно! Јер би ме сви Срби утерали у лаж.
Добар си Србин, ако имаш слатку душу краља Владимира, издржљивост Немањину, христољубље Савино, ревновање Милутиново, кротост Дечанскога, смерност Урошеву, пожртвовање Лазарево, витештво Страхињино, правдољубље Марково, срце Југовића мајке, поуздање Миличино, благост Јевросимину, милост Косовке девојке, трпељивост поробљеног робља, видовитост слепих гуслара, мудрост српских попова и калуђера, стидљивост народних девојака, надахнуће народних певача, даровитост народних занатлија, отменост народних ткаља и везиља, јасноћу народних пословичара, умереност и одмереност српских сељака, сјај крсне славе свих крштених Срба.
Но није ли све ово од вере? Ваистину, и основа и потка свему набројаном јесте вера Христова. Ако ли ти немаш у себи ниједну од побројаних врлина славних ти предака а ипак се називаш Србином, онда си само једна чувена фирма на празном дућану. А то, мислим, не желимо ни ја теби ни ти себи.
Рећи некоме: буди добар Србин а вера је споредно, исто је што и рећи једној овци: буди ти само угојена а паша је споредно!
Не може нико бити добар Србин а да пре свега није добар човек. У свету пак нити је било нити има икакве силе, која може човека учинити савршено добрим, осим силе вере Христове.
Немој, дакле, желети Српство без садржине.
Не био ти човек без памети путовођ ни Србин без вере ортак.
То ти желим и поздрављам.
- 34. Писмо -
Капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу
Добро је твоје питање. Енглези се често баве питањем: шта Енглези дугују Христу? И одговарају једним дугим списком добара примљених од Христа. Сада ти питаш за свој народ: шта Срби дугују Христу? Заиста ти кажем: више него Енглези. Јер Енглези дугују понешто и староме Риму, док Срби за све и сва дугују искључиво Христу.
Пре свега Срби дугују Христу све своје највеће људе. Само свети људи и свете жене код Срба су се уздигли до величине, која се види из далеких времена и поколења. А светост је од Христа Господа; од Његове свете вере. Кад би се рекло, да Срби дугују Христу само светога Саву, духовнога кнеза и крманоша живота српскога народа до данас, па би дуг био неисплатив. А Свети Сава није усамљена звезда, осветљена Сунцем Христом; око Саве стоји цео рој сјајних звезда, сјајних светитеља српских.
Још Срби дугују Христу основна начела живота и владања. Дугују Му веру у једнога живога Бога, у суд Божији, у Промисао, у правду и милост Божију, у бесмртни живот на небесима. Христу дугују и разумевање природе не кроз природу него кроз Бога; и разумевање судбе људи и народа не кроз материјалне узроке него кроз моралне и духовне. Једном речју: сву истину о овоме и ономе свету Срби дугују Христу. А у погледу владања све дугују Христовој науци. Поштење, уздржљивост, чедност, братољубље, смерност, милостивост, мирољубивост, трудољубље, ведрина духа, храброст у одбрани правде, пожртвовање, и све остале узвишене врлине душе -све је дошло Србима од вере Христове.
Још Срби дугују Христу благе и красне обичаје своје. Сви ти обичаји су у суштини и по символици јеванђелски. Јер ти обичаји нису само накит живота но прави и главни морално-законски поредак, који чува живот народа српског од распадања, збрке и трулежи.
Још Срби дугују Христу надахнуће за уметничке изразе своје душе и својих идеала у песмама, пословицама, причама, у творевинама ума свога и руку својих.
Још Срби дугују Христу епопеју свога првога царства, и епопеју робовања, и епопеју ослобођења. То јест дугују прве и потоње државе своје, мудрост у стварању држава, херојску трпељивост и визионарско надање у време робовања, као и јуначку издрживост и пожртвовање у време ослобођења.
Јесам ли све побројао? Ни из далека. Тек сам почео списак српских дуговања Христу. Но, мислим, дао сам ти путоказ, по коме ћеш и сам моћи рачунати остала дуговања народа твога Христу Спаситељу. Па кад будеш успео да побројиш сва српска дуговања Христу, онда окрени листу и поброј сва Христова потраживања од Срба. Мисли и питај се: шта Христос тражи од Срба?
Мир ти и радост од Господа.
- 125. Писмо -
Трговцу С. Т. кога "Бог не слуша"
Жалиш се, да ти Бог не слуша молитве. У многим невољама молио си се Богу, и ни од једне те никад није спасао! Како да није, чудим се, кад си ето ти наџивео невоље а не оне тебе? Но дозволи једно питање: слушаш ли ти Бога? Кроз оба Завета, и Стари и Нови, Свевишњи је обећао слушати људе под условом да људи Њега слушају. Слушаш ли ти Бога, кад тражиш да Бог тебе слуша? Испуњаваш ли ти Божије законе, и држиш ли Његове уредбе? Ако ли то не чиниш, онда је чудно твоје тражење, да Бог тебе чује и послуша. Бог се спустио на земљу и опрао ноге оним који Њега љубе. Нашем Створитељу велика је радост слушати послушну децу Своју. Мојсеја, Аврама и Јакова Створитељ је послушао у свему што су Га молили. И кроз природна и надприродна дејства Он је изливао Своју милост на оне који испуњаваху Његов закон. Ако Он није хтео послушати моје и твоје молитве, то је или због тога што ми нисмо хтели послушати Његове заповести из Завета или пак што су молитве наше биле неправилне. Кроз Исаију говорио је Господ непослушном народу: кад множите молитве, не слушам. А мало даље: ако хоћете слушати, добра земаљска јешћете (Ис. 1, 15, 19). И тако, дакле, Бог нас слуша кад слушамо, и не слуша кад не слушамо. Још не слуша ни онда кад просимо нешто штетно и неразумно. Апостоли Јаков и Јован замолише једном Господа, да пусти огањ с неба на село, које их не хте примити на конак. А Он окренувши се запријети им (Лк. 9, 55). Не само што им не услиши молбу, него их укори. Опомени се и ти, да ли су твоје молитве биле достојне човека и достојне Бога.
Још нешто. Зашто се молиш Богу само у невољи? Тиме себе понижаваш а Бога свога вређаш. Творац наш од нас тражи, да се осећамо непрестано у Његовом присуству, и да непрестано са њим молитвено општимо. Молите се непрестано. Молећи се Богу само кад те беда снађе чиниш себе обичним просјаком, и Бога срамотиш, јер Га призиваш као ватрогасца само онда кад ти кућа гори. Христос нам је дао право Његовог Оца називати својим Оцем. Шта има слађе од овога? И шта има слађе за децу него бити у присуству својих родитеља? Старајмо се, дакле, и ми непрестано стајати у присуству Оца свог небеског, срцем и мислима и молитвама. Наша молитва у време напретка и радости јесте као неки молитвени капитал, који нам користи у данима невоље и муке више него ли тренутна молитва кад ови дани наступе.
Мир ти од Господа.
- 194. Писмо -
Богослову К. И.: О противницима вере
Што си се уплашио? Против твога богатства устали су сиромаси, и ти си се уплашио! Од увек је тако, да сиромашни нерадо гледају богате. Твоја вера - твоје богатство. Твоја хришћанска вера обухвата небо и вечност и живот и истину и правду и радост и светлост и ангеле и песму. А они који су без тога свега буне се против тебе, истинског богаташа. Кад би се они бунили, да би и сами постали духовно богати као ти, па да се радујемо. Али не; они само хоће тебе да осиромаше. У томе је разлика између бунџија против светских богаташа и бунџија против духовних богаташа. Они први хтели би да одузму и присвоје, а ови други - да одузму и баце. Код оних првих је често нужда, понекад и завист, а код ових других је па-кост. А пакост се храни мраком незнања, и у својим недрима носи казну себи. Ако пакосника мрзиш, двојно га кажњаваш. Ако га се плашиш, себе кажњаваш. Ни у чему да се не плашите од противника, учи нас апостол; јер, вели, противљење је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога (Фил. 1, 28). Свевидећи види и тебе и твоје противнике; непрестано вас гледа, од јутра до вечера и од вечера до јутра. Мисли о Свевидећем, и нећеш имати страха. Један храбар младић писао ми је, како се он бори за душу своју. "Кад замислим, вели, Бога уз мене Ја се нимало не плашим противника; но чим се моја мисао о близини Бога удаљи од мене, страх ме спопада". И овца се осећа храбра покрај пастира свога. Приби се и ти уз Пастира доброг, Христа. Моли Му се, да те не остави. И моли Му се, да отвори очи и срце противницима вере, да би прогледали и видели, да нису они ничији противници до само своји. Да би прогледали и видели једино спасење своје.
Мир ти Божији.
- 277. Писмо -
Једном књижевнику у Загребу: О рату
Ви се срдите на мене што сам у књизи Рат и Библија писао, да Бог попушта на људе рат као што попушта и помор и глад због греха људских. Што сам писао, писао сам по Светоме Писму Божијем а не по својој памети. Ниједна памет човечија није до сада објаснила тајну онога збира зала и невоља што се називају једном речју - рат. Нити би моја памет могла то објаснити. Али је све објашњено и осветљено Светим Писмом Божијим као јарким сунцем. Овако говораше Господ цару Давиду кроз пророка Натана: подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. Али, говори Господ даље, ако учини што зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човјечијих (2 Сам. 7,12. 14). А шта означава прут људски и шта ударци синова човечијих него рат? Божија се реч није порекла. Син Давидов Соломон учини под старост оно што је зло пред Господом, тако и син Соломонов Ровоам. Због тога дође Сисак, цар мисирски на Јерусалим, и разби Ровоама, и уђе у град и опљачка га, и узе благо из дома Господњега и благо из дома царева, све то узе (1Цар. 14,26).
Ви питате: Кад Бог попушта такву несрећу на људе, где је онда блага наука Спаситељева? На хартији. На хартији код оних који неделима својим у миру изазивају рат. А кад би та блага наука Спаситељева била у срцима људским, људи би живели у трајноме миру. Појачајте савест људску, и смањићете буџете ратне. Потрудите се, као члан цркве Божије, да очистите мир од неправди и безакоња, и опасност ратна расуће се у ништа као магла пред сунцем. Јер као што је узалуд викати грађанима једног прљавог и кужног града: људи, будите здрави! тако је узалуд викати: мир, мир, а живети у нечистоти греховној, у калу неморала и сваког непоштења. У град ће се само собом уселити здравље кад се он очисти од кужне прљавштине, тако и мир у народе кад се народи очисте од куге безверства и непоштења. Иначе, на сву нашу вику: мир, мир, одазиваће нам се не мир него рат.
- 299. Писмо -
Једном комунисти: О Богу и боговима
Кажете како сте постали комунист, онда кад сте негде прочитали, да "сваки човек ствара себи бога према својој памети". Тиме признајете, да се Ваш комунизам оснива на безбоштву. Јер, ако би заиста било да сваки човек ствара себи бога према себи, онда би било онолико богова колико има људи, а то би опет значило, исто толико колико и да нема ниједног бога. Али постоји једна Књига у свету, најраспрострањенија од свих књига, која од прве до последње стране говори против тога. У тој Књизи се сведочи, да постоји један једини живи и истинити Бог, који је створио свет невидљиви и видљиви - Бог ревнитељ, који не трпи обожавање никаквог другог бога, никакве твари и никакве фантазије која може пасти на памет људима. Та Књига се зове Свето Писмо Божије. У њему се од почетка до краја уче људи да праве разлику између стварности и својих уображења о стварности. Као човека начитаног ја ћу Вас подсетити на неке сличне ствари. У време кад је Коперник објавио да је земља округла планета, једни су људи уображавали да је земља пљосната, други да је земља бескрајна, трећи да је земља полулопта која стоји на води, итд. Но различна уображења људска нису ниуколико могла променити стварни облик земље. Јер је једно стварност, а друго уображење људско о стварности. Тако и у време кад је Колумбо споменуо постојање једне земље преко океана, људи су га исмејали. И кад је Њутон проговорио о безбројним невидљивим ројевима звезда, и међузвезданој привлачној и одбојној сили, зар су сви људи то одмах озбиљно узели? Мисли и уображења људска о васиони била су различна, што нимало није утицало на стварно стање васионе. Јер једно је стварност, а друго су уображења и мишљења о стварности. Слично томе и Спаситељ наш јавио је истину о стварном бићу једнога живога Бога. Ово није нимало било у сагласности са незнабожачким фантазијама о идолима и уображеним божанствима, и ово је искоренило заблуду - бар код оних који примише Хришћанство - заблуду као да сваки човек ствара себи бога према својој памети. Мир Вам и здравље од Бога.
- на слици - Св.владика Николај као немачки заточеник у манастиру Жича 1941. године.
Нема коментара:
Постави коментар