- Кратка историја -
Хришћанство је у Македонији,па и шире на Балкану,први почео да проповеда и
шири апостол Павле при својим мисионарским путовањима,о чему сведоче и „Дела
Апостолска“.Његовим путовањима придружили су се и апостоли Лука,Тимотеј,Сила
и Тихик који су и сами независно од апостола Павла подпомагали христијанизацију
Балкана.Кроз Македонију је проповедао и апостол Андреј Првозвани којег је
поставио апостол Урбан за првог епископа у Македонији.Апостол Силуан био је
први епископ у Солуну,а Епафродит у Адрији или Адријакија (погранично место уз
Тракију).Што значи да су још тада постављени први темељи организоване Цркве.Уз
то, може се споменути да су апостоли Аристарх и Секунд били Солуњани,Епафродит
је био из Филипија,а Гај из Добера (Дервија) који се налази негде између
Струмице и Валандова.У то време Македонија је била под римском влашћу када су
јој често мењане границе и етнички састав.Као резултат извршене
христијанизације у прва три века,већ почетком IV века Хришћани на простору
Македоније имали су организовану Цркву са црквеном херархијом,чији су епископи
тада редовно учествовали на помесништвима и Васељенским саборима.
• У V веку на простору целе територије Македоније постојало је више митрополија
и епископија,од којих су познате биле Солун,Скопље,Хераклеја,Баргала и
Стоби.У том периду на простору целе Македоније (данас регија Македонија) почеле
су да ничу прве ранохришћанске базилике.
• За време владавине цара Јустинијана I (527-565),који је потицао из села
Таврисион,близу данашњег Скопља,био је изграђен нов град и назван Јустинијана
Прима,у близини родног места царевог.Скопски митрополит био је проглашен
аутокефалним Архиепископом.Кателијан је био први Архиепископ Архиепископије
Јустинијана Приме.Било је и других Архиепископа,као што су: Бененат,Павле,
Јован I,Леон, и последњи - Јован IX,који је од 680-681 године учествовао на
Трулском Сабору у Цариграду.
• У VII веку на територији Македоније извршена је словенска колонизација када
долази до мешања староседеоца са Словенима.Њихова христијанизација почиње тек у
IX веку,хришћанским мисијама Свете браће Ћирила и Методија,пореклом из Солуна.
Они су саставили прву словенску азбуку и превели Свето Писмо и друга дела која
су била потребна како би се црквене службе и молитве одвијале на старословенском
језику којим је народ говорио,насупрот латинском,грчком и хебрејском језику
који су до тада били "језици црквене службе",Словенима неразумљиви.
• Климент Охридски основао је први универзитет за Словене на овим просторима,а
Наум Охридски је основао први словенски манастир на брежуљку покрај Охридског
језера.У другој половини X века,у оквиру Самуиловог царства - формирана је
Охридска аутокефална Архиепископија,у рангу патријаршије,а касније,падом
Самуиловог царства,поново је сведена на степен Архиепископије и као таква
постојала је читавих осам векова,све до 1767.године када је укинуо турски
султан Мустафа III и њене епархије сјединио са Цариградском патријаршијом.
Црква Св. Климент у Охриду • Њене некадашње епархије потпале су под јурисдикцију
суседних православних цркава.Посебно жестоке борбе водиле су се средином XIX
века стварањем Бугарске Егзархије у чијем стварању су учествовали Браћа
Миладинови,Григор Прличев,Кузман Шапкарев.Њу је потврдио и султански ферман
1870.год из Цариграда по коме су у њеном саставу све до Балканских ратова биле
епархије:Битољска,Велешка,Дебарска,Охридска,Скопска,Струмичка,Неврокопска
и по коме је имала своје регионалне представнике у Флорини,Водену,Солуну,
Поленину (Кукушку),Серсу, Мелнишу,Драмску.Већ 1912.год.имала је 1,373
егзархијских школа са 2,266 учитеља и 78,854 ученика у целом региону Македоније.
Данас је наследница Бугарске Егзархије Бугарска Патриаршија.Након Балканских и
Првог светског рата и укидања Бугарске Егзархије у Вардарској Македонији све
епархије Охридске архиепископије тада су присаједињене Уједињеној
Српској Православној Цркви Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца.У периоду
окупације Македоније од стране Бугарске (1941-1945) црква поново враћена под
управу тада још увек непризнате Бугарске православне цркве.Услови под којима би
се цркви поново вратила самосталност сагледали су се све до краја Другог
светског рата.
• Обновом СПЦ 1920.године,у њен састав ушла је и Охридска архиепископија и
била све до 1968.године,када је прогласила аутокефалност,што до сада ни једна
од православних цркава није формално признала.
•Према наводима београдске Политике,Устав МПЦ је написао Антонио Јерков,који
је током Другог светског рата био припадник Усташке младежи и творац устава тзв.
Хрватске православне цркве,коју је 03.04.1942.године указом основао вођа НДХ
Анте Павелић,по наредби Нацистичке Немачке.Званична МПЦ никада није
усвојила овај Устав.Као први Устав МПЦ узима се
онај који је донет 1958.године и који је писан у сарадњи са теолозима и
представницима СПЦ,а који је касније допуњаван.
- Организација МПЦ -
Дијецеза Македонске православне цркве се не протеже само на подручју Македонске
државе,већ и у њеним црквеним општинама ван граница Републике Македоније.
По тачки 17 Образложењу о одлуци за аутокефалност,Македонска православна црква
као административнио део једне,свете,саборне и апостолске цркве,чуваће Свето
Писмо,Свето предање,апостолска Правила и прописе васељенских и помесних сабора
и руководиће сагласно са њима и Уставом Македонске православне цркве.
- Календар МПЦ -
Тренутно,МПЦ користи јулијанско рачунање времена,међутим већ дуже време
разматра се прелазак на Грегоријански календар.За сада,иако већ годинама траје
жестока дебата око овог питања,МПЦ као приоритет види решавање питања око
аутокефалности Цркве.Многи одлагање овог питања виде као страх МПЦ од
унутрашњег раскола и закомликовања односа са суседним православним црквама.
- Односи са другим православним црквама -
Македонска православна црква у овом моменту је непризната од других православних
цркава.Ова ситуација је извор великог броја несугласица,од којих је у последње
време најактуелнија ескалација односа са Српском православном црквом,која
сматра да МПЦ треба да буде у канонском јединству са СПЦ,па српска црква као
легалну у Македонији признају само новостворену Православну Охридску
Архиепископију на челу са архиепсикопом Јованом Вранишковским,што прихватају и
све остале православне патријаршије у свету.
- Суштина проблема -
Народ који данас насељава простор Републике Македоније је словенског порекла,
али је његова етничка припадност и дан данас предмет спорења.Сами становници се
већином називају и сматрају Македонцима,а свој језик македонским језиком.
Народи који данас насељавају просторе Пиринској и Егејској Македоније већином не
сматрају себе Македонцима у етничком смислу.
- Историјска подлога -
Почевши од Берлинског конгреса 1878.године,на коме је Србија добила
независност а Бугарска аутономију,на подручју данашње Републике Македоније
почиње интензивна пропаганда обе државе међу тамошњим становништвом.Обе
пропаганде су имале за циљ идентификацију локалног становништва са Србима
односно Бугарима.Један од видова пропаганде биле су и стипендије којима су
будући интелектуалци и будући виђени људи постајали индиректни заговорници једне
од страна.У сукоб се умешала и Грчка која је преко цариградске патриаршије (на
чијем је челу био Грк) покушала да изврши хеленизацију.
Сукоб се заоштравао и крајем XIX,а поготово у првој деценији XX века прерастао
је у отворени сукоб Комита (Срба и српских присталица) и бугарских присталица
који се несмањеном жестином водио по селима и планинама широм данашње Републике
Македоније.Посебан фактор чинила је турска власт која је почетком XX века
настојала да свим силама истреби православно становништво у својим земљама и
Арнаути (Албанци) који су широм Косова,Метохије,Рашке па тако и данашње
Републике Македоније убијали и пљачкали становништво само зато што је било
православно на шта је турска власт гледала благонаклоно.
- Бугарска страна -
Бугарско виђење етничког састава Македоније 1914.године Бугари своју тезу
базирају на неким историјским чињеницама (бугарска национална свест македонских
препородитеља из XIX века,учешће македонских Бугара у бугарском препорода и у
бугарском друштвено-политичком животу и др.) као и на сличностима бугарског и
македонског језика.Оба језика имају аналитичку структуру,дакле немају падеже и
користе предлошке конструкције и постпозитивне чланове.Ипак и јужноморавски
српски дијалекти нагињу аналитизму,а сличну структуру имају и грчки,албански и
румунски,који заједно са македонским и бугарским формирају балканску језичну
групу (Balkan Sprachbund).
Македонци у Пиринској Македонији као и у другим крајевима Бугарске имају
бугарску националну свест,изузев око њих 5.000 према последњем попису (за
разлику од пописа непосредно након Другог светског рата и десет година после
тога када у условима комунистичког режима око 70% становништва у Пиринској
Македонији се је изјаснило као македонско по народности).
- Српска страна -
Срби своју тезу граде на чињеницама да је део становништва крајем XIX и почетком
XX века под притиском Бугара и Турака престао да слави Славе (обележје српског
народа) и променио завршетке својих презимена из -ић у -ски (Ивановић је постало
Ивановски).По сведочењима Срба које су протерали бугарски и албански фашисти за
време Другог светског рата,комунистички функционер Лазар Колишевски,председник
Централног Комитета Комунистичке партије Македоније,је 1947.године спалио све
црквене крштенице из времена Краљевине Србије и Краљевине Југославије и отпочео
са прекрштавањем српског и грко-цинцарског становништва са "-ић" у "-ски".
Одмах по свршетку Другог светског рата,велика већина македонских Срба,око
120.000 људи,било је приморано да емигрира из Македоније у Србију,односно
готово 10 % цјелокупног македонског становништва.То је довело до,након
формалног признања одвојене македонске народности од српске,остатка врло мале
српске мањине.
- Комите -
Србија је организовала (на територији данашње републике Македоније) и убацивала
(из тадашње краљевине Србије) комитске чете са циљем заштите свог становништва
од насилништва Бугара,Турака и Арнаута (Албанаца).
Бугарски револуционар Васил Левски написао је у Букурешту 1862.Синтагму (Устав)
бугарских горских чета (комита).Титоизам потискује термин четник и намеће
термин комита,комитски.
Други разлог због којег су српски комити 1906.године променили назив у четници
по налогу мајора Воје Танкосића је чињеница да су и Срби и Бугари имали исте
еполете,по узору на руске,и да су Срби Старе Србије везивали термин комити за
Бугаре и њихове зулуме над тамошњим Србима.
- Сукоб СПЦ и МПЦ -
Сукоб између СПЦ и МПЦ настао је због самопроглашења аутокефалности МПЦ коју
није потврдила ниједна релевантна инстанца у православној цркви (Васељенска
патријаршија или СПЦ) нити је признаје иједна друга православна црква на свету.
Проглашење аутокефалности је изведено под утицајем одређених владајућих
структура у СФРЈ ондашњој Југославији
- Хронологија раскола између СПЦ и МПЦ -
1945.године,одмах по формирању Федеративне Народне Републике Југославије
долази до протеривања митрополита скопског Јосифа Цвијовића.
1963.године долази до најаве раскола од стране Ј. Б. Тита,савезног министра
унутрашњих послова Александра Ранковића и председника Владе СР Македоније
Лазара Колишевског.
1967.године долази до формалног расцепа постављењем архиепископа Доситеја,а
након његове смрти архиепископа Михаила на положај архепископа охридског.
2003.године СПЦ предлаже аутономни статус МПЦ у оквиру СПЦ,што значи да све
остаје по старом,али да су верници и свештенство аутономне Охридске,односно
Охридско-прилепске Архиепископије дужни да у свакој литургији помињу име
Патријарха Павла.Овај предлог прихватио је једино епископ вардарско-велешки
Јован Вранишковски,владика Јован.(Нишки споразум (2002))
СПЦ је предложила МПЦ договор о враћању у канонско јединство по коме је МПЦ
задржавала надлежности као и до сада и има посебан аутономни статус унутар
СПЦ,што би у пракси значило да све остаје као и пре,али је МПЦ на папиру у
оквиру СПЦ.МПЦ је ову понуду одбила,са изузетком владике Јована који је
прихватио договор и вратио се у канонско јединство са СПЦ.
Владика Јован је због тога,одлуком црквеног суда,рашчињен и избачен из МПЦ,а
средином 2005 године је завршио у затвору због изазивања верске мржње.
- Грчка страна -
Грци негирају становништво Републике Македоније и њој самој употребу термина
Македонија,Македонац и македонски језик јер је по њиховом гледишту Македонија
назив њихове историјске државе (Александар Македонски) и нема никакве везе са
Словенима који су се ту населили неколико векова касније.Овај сукоб и даље
траје због чега је званични назив Републике Македоније БЈРМ (Бивша југословенска
република Македонија),али се све чешће провлаче идеје које би могле окончати
сукоб око назива који би задовољио обе стране (Северна Македонија или Словенска
Македонија).Када се говори о називима Северна Македонија и Словенска
Македонија,као компромисним решењима,треба указати на чињеницу да се ови
предлози провлаче још од краја прошлог века.Области северно од Охрида,Битоља,
Прилепа,Ђевђелије и Струмице,припадају јужном делу Старе Србије,као и да под
северном Македонијом треба сматраи Благоевградски округ у Бугарској.Други
предлог (Словенска Македонија) иде за изазивањем српско бугарског анимозитета,
који данас постоји само на интелектуалној равни,али да територијални спор не
постоји.Овај предлог би такође вероватно био неприхватљив за многобројну
албанску мањину у земљи.
на слици - Ман.Св.Наума на Охридском језеру
Нема коментара:
Постави коментар