понедељак, 05. јул 2010.

Јосип Јурај Штросмајер

Јосип Јурај Штросмајер (Strossmayer, Осијек 4. фебруара 1815. - Ђаково 8. април 1905.) хрватски бискуп и политичар, културни делатник и писац; један од најзначајнијих и најутицајнијих Хрвата 19. века.

На првом ватиканском концилу (1869. - 1870.) у Риму био је један од најзапаженијих противника неограничене папске власти и том се приликом истакао као вичан говорник одржавши чувени тросатни говор против догме о папској непогрешивости, после којег је с мањом групом бискупа напустио Рим.

Јосип Јурај Штросмајер је родоначелник аустро-хрватске идеје југословенства . Наставио је да негује идеје илирског покрета које су имале за циљ да илирско, а потом југословенско, име послужи као степеница на путу ка стварању јединствене нације која би потом понела хрватско име. Јосип Јурај Штросмајер је под фирмом југословенства крио своје хрватство, па и великохрватство.

Штросмајер и Босна

Штросмајер је своју политику заснивао као и већина хрватских политичара друге половине XIX века на хрватском државном праву.

Штросмајер се активно бавио питањем статуса Босне. Међу његовим главним сарадницима био је и др Фрањо Рачки, познати хрватски историчар. Први писао да је Босна "некоћ била хрватска". Деловање Штросмајера и његове агитације аустријскоме цару имале су тенденције да се покатоличе босански муслиман, а поунијатите православни Срби.

Штросмајер био ригидан кад је реч о на пример Исламској вероисповести, па је сматрао да треба применити сва расположива државна средстава да се од ага и бегова муслиманских одузму имања и предају Римокатоличкој цркви да би њена економска база јачала. А о православнима је знао да говори као о неверницима, шизматицима, најгоре изразе је употребљавао о њима.

Штросмајер ,је имао у Босни великог пријатеља Штадлера, сарајевског бискупа, који је одиста почео католичење муслимана са једном муслиманком, али је ствар откривена, и прешла у јавни скандал, а замало што није дошло и до крвопролића.

У Босну су били са аустријском окупацијом дошли многи агилни пријатељи ђаковачког бискупа Штросмајера. Нарочито Длустуш за просвету, Трешчец за управу, Херман за пропаганду. Међутим, хрватски покрет је остао у Босни ограничен на чисто католичке масе.

Штросмајерови људи у Босни су сабирали онамо српске народне песме и исте послали Матици Хрватској, која их је издала у 12 књига, као "Хрватске Народне Пјесме". Српски песник Јован Дучић сматра да је ово је био несумњиво међу највећим и најружнијим плагијатима који су икад учињени у европској литератури.


Мит о Штросмајеровом Југословенству

Након стварања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије), створен је својеврстан мит о југословенству Штросмајера и његовог помоћника Рачког.У школске уџбенике Историје Штросмајер је представљан као апостол југословенства, као идеолог нове државе. Неки српски интелектуалци су га по значају за Србе чак изједначавали са Светим Савом.

Неки су намерно али већина из незнања занемаривали чињеницу о тешком положају српског народа у банској Хрватској за време политичког деловања Јосипа Јураја Штросмајера. Србима је у његово време било оспоравано национално име, забрањено да свој језик зову српским, а и приступ политици је био ускраћиван.

Радило се на свесном прикривању чињеница о форми тог југословенства (тј. југославизма). Сам бискуп Штросмајер је године 1883., изјавио да су Срби главни непријатељи Хрвата. Штросмајер јесте проповедао неку врсту Јужнословенске државе, али под апсолутном влашћу хабзбуршке династије и католичке цркве, са центром у Загребу, БиХ као интегралним делом Хрватске, Сремом као делом Хрватске.

Избијање заблуде о Штросмајеру међу српском интелигенцијом и је почело тек 90-их, када су након дугогодишње забране објављени емигрантски списи Јована Дучића, и након објаве научних дела историчара Василија Крестића.

(извор: wикипедиа)

Нема коментара:

Постави коментар