уторак, 06. јул 2010.

LEGENDARNA 63.PADOBRANSKA BRIGADA

(odlomak iz knjige Milovana Drecuna "Drugi kosovski boj" )
U leto 1998.godine, na borbenom zadatku u rejonu karaule Košare i Juničke planine sa jedinicom se nalazio i kapetan prve klase "Srna".Bio je to deo legendarne 63.padobranske brigade. Zadatk im je bio sprečavanje prelaska terorista iz Albanije preko Prokletija. Nastupajući kao organizovana i efikasna sila, pripadnici Vojske Jugoslavije su uspešno zaustavljali kolone terorista sa naoružanjem i neiscrpan regrutni kontigent terorista koji su prenosili naoružanje. Taj deo granice je izuzetno težak, nepristupačan i pruža teroristima, koji odlično poznaju ove staze, prednost u odnosu na graničare.
"Srna" se 21.jula spremao da pođe u zasedu. Nalazio se u svojoj bazi oko 700m od sela Đocaj, pored Junika, u kome je tada bila komanda šiptarskih terorističkih snaga. U tom području je bilo oko 10000 terorista. Trebalo je da postavi zasedu na mestu koje je određeno posredstvom obaveštajnih organa. Pada veče. Njih deset sakriveni su kod mesta Žar Koliba. Naredni zadatak je da izvide brdo Gunovac iza Đocaja, s koga se vide Jasić, Đocaj i Junik. Dan pre, "Srna" i sada pokojni major Ostojić, moj stari znanac čija će herojska dela ući u istoriju ratovanja 63.padobranske brigade, u ulozi izviđača su izašli na Gunovac odakle su osmatrali teroriste. "Srna" i Ostojić su sa vojnicima izašli na brdo danju. Idu vodoslivnicom potoka koji je presušio a koja je sakrivena velikim žbunovima i gustom šumom. Hodaju izuzetno oprezno, jer im lišće i grane ispod nogu pucaju što ih može odati teroristima,nogu pred nogu. Osmatraju, kreću se, treba im desetak minuta da pređu samo jedan metar. Svuda oko njih su teroristi. Borcima su lica premazana bojama i prekrivena maskirnim mrežama. U rukama imaju automatske puške R-4 /"kikaš"/. Čuju glasove terorista na oko 30 m ali ih još uvek ne vide. Ostojić naređuje vojnicima da sačekaju u vodoslivnici maskirani, a on sa oficirima "Zmijom" i "Srnom" izlazi na vrh brda kroz šumu. Nailaze na makadamski put koji treba da pređu, a ne znaju da li su teroristi sa druge strane puta. Iako su na vrhu ne vide selo. Ostojić naređuje da se popnu na drvo. "Srna" se polako, krajnje oprezno, penje da ne bi pukla koja suva grana i seda na granu. Stavlja pušku preko nogu, vidi trojicu terorista na 20-30 m od drveta na kome sedi. Teroristi sede u zaklonu, puše i pričaju. Na deset koraka desno od njih jedan terorista korača i osmatra. "Srna" silazi sa drveta. Ostojić želi da pređu na zadnji nagib brda, da osmotre Junik, Đocaj i Jasić. Prolaze koristeći prirodne prepreke - kamenje, stene, kamene ograde. Idu jedan iza drugog. Puze preko sitnih kamečića i trave. "Srna" obezbeđuje pravac iz sela a Ostojić i "Zmija" od terorista na vrhu brda. Puzeći pedesetak metara izuzetno sporo, jer su im teroristi stalno na 20-30 m, obilaze teroriste i vrh brda. Kod kamene ograde se zaustavljaju i osmatraju. Terorista koji je stražario na vrhu brda mogao je za 3-4 sekunde da siđe, popne se na kamenu ogradu i vidi ih.
Ostojić, "Srna" i "Zmija" su spremni, svakome je metak u cevi, bombe pripremljene. Alke od osigurača na bombama su nameštene, tako da bomba ože da se aktivira na najmanji potez. Ostojić i "Zmija" osluškuju teroriste, drže bombe u rukama, dok "Srna" crta vatrene tačke terorista u Juniku, njihovo kretanje, tranšeje i stražare. Uspešno osmatranje i ucrtavanje položaja terorista trajalo je oko sat vremena. Vraćaju se istim putem, puze pedesetak metara. Tada uočavaju deset terorista koji idu ka vrhu brda. Ostaju da leže na desetak koraka od terorista koji ih ne uočavaju. Teroristi galame, dižu puške uvis, nešto nišane. Među njima ima i starijih i mlađih. Kada su došli do brda, na vrhu su čuli glasove četiri terorista ali ih nisu videli. Očito je da su teroristi tamo imali podzemno sklonište. Borci nastavljaju dalje i dolaze do ostalih vojnika iz grupe sa kojom, vodoslivnicom dolaze do Žar Kolibe. Na osnovu urađene skice Ostojić je planirao sutrašnji napad na teroriste u Gunovcu.
Nakon te akcije "Srna" je dobio zadatak da organizuje zasedu kod Žar Kolibe. Te večeri, samo sat i po od povratka sa izviđanja, "Srna", oko 19.00 časova, počinje da se sprema za zasedu. Dok se pripremao radio uređajem ga poziva Ostojić. "Srna" se nalazi u vrtači u kojoj čuje Ostojića na prekide, ali ovaj njega ne čuje. Izlazi iz vrtače da bi čuo Ostojića. Baza u kojoj je "Srna" obezbeđena je stražarima, ima tri objekta - vrtaču i dva objekta koji su napravljeni na ivici šume od grana zimzelenog drveća i uklapaju se u ambijent. U jednom objektu su četiri, a u druga dva po tri vojnika. Bili su tihi i dobro maskirani, tako da čoban koji je tu čuvao stoku nije uspeo ni da ih vidi, ni da ih čuje, iako im je prišao na samo nekoliko koraka. "Srna" je izašao dva koraka iz vrtače i uspostavio vezu s Ostojićem koji mu kaže: "Srna, večeras radiš onaj posao na onom mestu". "Srna" odgovara:"Razumeo sam". Jedan vojnik je trebalo da ostane u bazi da uspostavlja vezu sa karaulom Košare. "Srna" ostavlja "Bucu" i kaže mu: "Odavde ćeš uspostavljati vezu". Razgovor traje dvadesetak sekundi. "Srna" kreće prema vrtači koja je na dva koraka. Baš kada je podigao nogu da zakorači u vrataču teroristi, koji su se prišunjali, napadaju ih, pucaju na "Bucu" i "Srnu" sa dvadeset koraka s leđa. Jedan metak prolazi "Srni" kroz podlakticu desne ruke i pogađa "Bucu" u levu nadlakticu. Metak kida "Srni" 7cm ruke i otkida mu toliko parče kosti koje pada pored njega. Od siline udarca metka "Srni" koji skače u vrtaču ispada puška. Kaže samom sebi da je dobro, što je pogođen u ruku. Na sebi ima majicu, džemper i pancir. Na džemperu vidi dve rupe - ulaznu i izlaznu. Zavrće rukav ispod koga izlazi deformisano tkivo. Rana je vruća pa ne oseća bol. "Buca" ga brzo previja sa dva prva zavoja, ali se krvarenje ne zaustavlja jer je pukla arterija. "Srna" preko rane obmotava košulju koja za 2-3 minuta postaje sva mokra od krvi. Počinju bolovi.
Teroristi dejstvuju čeono na naša tri objekta koja su u polukrugu prečnika 50 m. Borci odgovaraju na napad, otvaraju vatru i počinju prebacivanje iz jednog objekta do vrzine na ivici puta koja je između njih i terorista. Do vrzine je brisani prostor. Iz zaklona izlazi prvi vojnik dok ga dvojica obezbeđuju. Paljba je neprestana. Prvi vojnik se prebacuje u vrzinu a onda kreće drugi dok ga prethodnik i treći u zaklonu obezbeđuju. Dok pretrčavaju pucaju. Kada su sva trojica izašli u vrzinu na isti način se prebacuje i druga grupa iz koje jedan vojnik ostaje pored ranjenog "Srne". Vojnici pokušavaju da naprave obuhvat terorista koji dobro poznaju teren. Uvidevši da će biti okruženi teroristi beže. Vojnici ostaju na 100 m od vrzine napred, na nagibu, iznad mesta odakle su teroristi dejstvovali. Tada počinje borba za "Srnu".
Mrak polako pada a dogovor je da nema kretanja vozilima noću. "Srna" računa da će ostati u vrtači cele noći. Teši ga to što nema jake bolove i da neće umreti u mukama. Zna da zbog krvarenja neće dočekati zoru. Počinje, možda, njegova poslednja noć. Hvata ga opšta slabost. Da li je smrt već došla po njega ? Radio-uređajem vojnici obaveštavaju Ostojića da imaju ranjenog. Legendarni Ostojić koji je iznad svega cenio živote svojih vojnika i oficira, krši pravilo o nekretenju vozila noću i šalje pojačanje u bazu gde je ranjeni "Srna". Pojačanje stiže 45 minuta posle ranjavanja. Tehničar dodaje "Srni" udlagu da se ne bi pomerio lakat. Ubacuju ga u vozilo i kreću put karaule Košare. "Pinc" u kome je " Srna" ide veoma brzo po rupetinama i stenama koje vire. Minuti odlučuju hoće li "Srnu" otrgnuti od smrti. "Pinc" međutim nailazi na zasedu terorista koji su na 4-5 m iznad puta, na ivici šume pod jakim nagibom, otvorili vatru na vozilo. Iskusni ratnici, iz "pinca" u pokretu, odgovaraju žestoko puškomitraljezom i automatskim puškama. Na sreću izvlače se iz zasede nepovređeni. Stižu na karaulu, daju morfijum "Srni" protiv bolova i osam boca infuzije. Lekar smatra da "Srna" neće izdržati do jutra, jer ne može da zaustavi krvarenje. Ali "Srnu" ne daju njegovi ratni drugovi već nastavljaju bitku sa vremenom, bitku za život hrabrog ratnika.
Iako je rizik maksimalan, jer su teroristi po okolnim šumama, kreću za Đakovicu. Na čelu je BOV sa pripadnicima bataljona vojne policije, iza njega "pinc" sa ranjenim "Srnom", pa "pinc" sa ranjenim "Bucom". Na začelju je BOV. Bez borbe silaze na put Junik-Đakovica i idu prema Smonici, jakom uporištu terorista. Minobacačka mina pogađa BOV na začelju u točak. Posada izlazi iz vozila, zauzima zaklone i tu ostaje do zore, a ostatak kolone nastavlja. U Đakovici "Srnu" unose u bolnicu i stavljaju ga na operacioni sto. "Srna" se seća razgovora lekara: "Da sečemo ?" Drugi kaže: "Nemoj, mlad je, možda ćemo uspeti da sačuvamo". I uspeli su da podvežu arteriju i zaustave krvarenje. Posle prespavane noći, "Srna" se ujutru budi i pita da li mu je ruka tu. Zatim ga helikopterom prebacuju u Beograd na VMA. Bitka za život "Srne" je dobijena. Dobili su je on i njegovi saborci koji su rizikovali svoje živote da bi ga spasili. U ratu se život, mnogo više no u miru, ceni i spašava po svaku cenu. Kada mu je zarasla ruka, "Srna" je, početkom agresije 1999, počeo da radi. Mogao je i skokove da izvodi. Za vreme agresije bio je u službi traganja i spasavanja naših pilota i traganja za NATO pilotima. Kada smo se juna 2000.sreli kod komandanta 63.padobranske brigade, "Srna" je i dalje na ruci imao fiksatore, ali je i pored toga radio u elitnoj jedinici Vojske Jugoslavije. Oporavak će biti dug ali ne sumnjam da će se takav borac uspešno oporaviti na radost svoje porodice i kolega.
Te 1998, kao i naredne godine u vreme agresije na Košarama je bilo izuzetno teško. Nakon pogibije legendarnog junaka majora Ostojića, divnog čoveka, humaniste, vrhunskog starešine, iskusnog ratnika, 28.juna 1998, potpukovnik "Čarli", tada kapetan prve klase, sa grupom dobrovoljaca iz jedinice stigao je 1.avgusta u rejon Košara. Kod padobranaca postoji nepisano pravilo koje se čvrsto poštuje - kada je jedinica angažovana u borbenim dejstvima onda se bez poziva javljaju svi koji su u rezervnom sastavu. Između ostalog, 63.padobranska brigada je i zbog toga legendarna. I sam sam bio na odsluženju vojnog roka u padobranskoj brigadi 1984/85.godine. Sa "Čarlijem" je i "Zmija". Izviđaju teren.
Preuzimaju , 3.avgusta, kotu 502. na Rasa Košaresu, u predelu raskrsnice šumskih puteva. Primaju tu kotu od grupe izviđača. Tada prolazi druga grupa izviđača koja ide prema Gurd nulu na 1310 m. Izviđači s "pincgauerom" prolaze ispod 501, ali ih nešto dalje, na oštroj krivini, teroristi pogađaju raketom iz ručnog raketnog bacača. iako ne poznaje teren na koji je tek došao, "Čarli" priskače u pmoć napadnutim izviđačima. Kreće sa osam boraca koji su se dobrovoljno javili, a među njima su i dva vodnika koje su padobranci došli da zamene i koji poznaju teren. Prilaze napadnutim izviđačima i vide teroriste kako beže u Albaniju. Otvaraju vatru i ubijaju jednog. Izviđači imaju jednog poginulog i trojicu ranjenih. Teroristi su ih sačekali u zasedi. Bili su iza panjeva odakle su ispalili raketu, prosuli rafale iz automatskih pušaka i pobegli. Helikopter je ubrzo stigao i odvezao ranjene u bolnicu.

1 коментар:

  1. bila mi je cast sluziti coveku koji se ovde pominje.i velika je cast znati ga licno.jer reci ne mogu docarati ono sto se moze iskusiti u brigadi pored takvih staresina i drugova.

    ОдговориИзбриши