Конкордатска криза или Конкордатска борба је назив за верско-поолитичку кризу у
Краљевини Југославији која се распламсала 1937.године.Министар правде Људевит
Ауер је потписао конкордат у Риму 1935.године.Новембра 1936.Намесништво је
издало указ којим је овластило Владу Стојадиновић-Корошец-Спахо да Конкордат
упути Народној скупштини на усвајање.Децембра 1936.године Архијерејски сабор
упутио је влади меморандум са поруком да Српска православна црква не може на
такву одлуку да пристане.
- Потписивање Конкордата -
Кнез Павле Карађорђевић и надбискуп Бауер водили су разговор о мерама за
сређивање односа између римокатоличке цркве и државе,Бауер је тражио да се
распусте масонске ложе и закључи конкордат.Кнез Павле је обећао да ће
католичкој цркви у већој мери изаћи у сусрет.Први потез Стојадиновићеве владе
ишли су у том правцу.По Стојадиновићевом налогу,министар правде Људевит Ауер,
католик из Сиска је пре поласка за Рим посетио Патријарха Варнаву Росића,текст
конкордата био је достављен српском патријарху.Министар Ауер је потписао
конкордат,у Риму, 25. јула 1935.године.О потписивању конкордата,
Стојадиновићева влада и Ватикан издали су своја саопштења.У саопштењу
Стојадиновићеве владе изнето је да ће се конкордатом спровести,"Уставом код нас
усвојена,равноправност католицизма са осталим признатим конфесијама." Посебно
је наведено да се Света Столица обавезала да ће поштовати југословенске државне
интересе приликом попуњавања црквених положаја,нарочито оних најважнијих.
Ватиканско саопштење садржало је више детаља.Ни Југословенска,ни Ватиканска
страна није текст Конкордата ставила на увид јавности.Потписивање Конкордата
прошло је без реакције у југословенској јавности.У међувремену,копија
конкордата извађена је из фиоке патријарха Варнаве.Вероватно подстакнуут од
неког из опозиције.
- Ратификација у Народној скупштини -
Конкордат,који је чекао на ратификацију у парламенту,лежао је у
Стојадиновићевој фиоци петнаест месеци.Пошто је,почетком новембра 1936,
Намесништво издало указ којим је овластило председника Владе да Конкордат упути
Народној скупштини,реаговао је Архијеријски сабор.Почетком децембра влади је
упућен меморандум са поруком да Српска црква не може на такву одлуку да
пристане.Тек од марта 1937.године у Народном представништву,борба око
Конкордата се распламсавала,неколоко месеци пре него што је његова ратификација
стављена на дневни ред.
Стојадиновић је покушавао да парира кампањи која се захуктавала.Пред Светим
синодом у Патријаршији изнео је све разлоге којима су његови претходници били
руковођени у питању Конкордата.Наводећи да је Конкордат дело краља Александра,
и да Намесништво жели његову ратификацију,он је напомињао да је и Никола Пашић
закључио Конкордат како би придобио Ватикан за идеју о уједињењу Јужних Словена.
Гледајући како се око Српске цркве скупљају сви противници режима,и они који су
нису имали појма шта садржи Конкордат,и они који су заборавили када су последњи
пут ушли у цркву,Стојадиновић је питање Конкордата схватио као питање угледа
шефа владе.Игром случаја,како је нарастала конкордатска криза,стање здравља
патријарха Варнаве се погоршавало.У једном тренутку пронет је глас да је
отрован,што је највероватније,нажалост и била истина.
+ "Крвава Литија" +
За 19.јул 1937. године,када је била заказана седница Скупштине о Конкордату,
било је заказано и молетествије за оздрављење оболелог Патријарха.Замишљена
"као велика манифетсација у борби против Конкордата",литија је кренула у Кнез
Михаилову улицу.У Кнез Михаловој настала је велика туча грађана са
полицајцима и жандармима.Интервениција полиције је била веома брутална.Ту је и озбиљно
повређен епископ шабачки Симеон.Политичка борба,око Конкордата се
наставила.Кнезу Павлу је упућен меморандум Светог синода у коме се тражило да
одмах Краљевска влада др Милана Сојадиновића поднесе оставку и да се Конкордат
скине са дневног реда.Стојадиновић није хтео да одустане од ратификације
Конкордата.Притисци на посланике да не гласају за Конкордат вршени су са разних
страна - пре свега од Цркве и од опозиционара.
- Гласање у Народној скупштини и смрт патријарха Варнаве -
Увече,23.јула 1937.године,Конкордат је у Народној скупштини изгласан са 166
гласова,уз 129 против.Требало је да буде изгласан у Сенату,у коме је влада
лошије стајала aли,још исто вече,Стојадиновић је пред посланицима објавио
да ће се неко време сачакати са изношењем Конкордата пред Сенат.При крају дана,
у коме је у доњем дому изгласан Конкордат,умро је патријарх српски Варнава Росић.Свим
члановима владе,осим генерала Марића,било је забрањено да присуствују сахрани.
- Ескомуникација -
После гласања у Скупштини 1.августа 1937.године,Свети архијерејски синод
једногласно је донео одлуку о ескомуникацији министара и посланика православне
вере,који су гласали за Конкордат и искључени су из цркве.Стојадиновић је
тражио да се укине ескомуникација.После Владиног одрицања од конкордата и Црква
је попустила у свом ставу према ескомуникацији.На спољнополитичком плану,
Стојадиновић је конкордатом хтео да потврди своје пријатељске везе са
италијанском владом и Ватиканом.Али,и италијанска влада,бринући се да конкордатска криза
не доведе до Стојадиновићевог пада,почела се хладити према конкордату.Пошто су
обе стране у спору попустиле,у фебруару 1938.године,за новог патријарха
изабран је Гаврило Дожић.
+ на слици + патријарх српски Варнава Росић који је умро од последица тровања у време најжешће конкордатске кризе истог дана када је Конкордат изгласан у Народној скупштини 23.јула 1937.године.
Нема коментара:
Постави коментар